Kako su odluke izdavačkih kuća promenile sudbinu nekih pesama grupe Whitesnake

Zbog čega svaki razgovor o grupi Whitesnake sa nekom osobom kojom do tada nikada niste govorili na ovu temu, započne otprilike ovako: „Da naravno da volim Whitesnake: And here i go again on my own...“. Zašto to uvek mora da bude ovaj stih a ne recimo nešto kao „looking for love…„. Deo odgovora ovog rebusa dao je i sam David Coverdale, gostujući u podkastu poznatog rock voditelja Mitch Lafon-a, u kojem je pored najavljene kompilacijke trilogije i reizdanja albuma Restless Heart, govorio i o mnogim drugim zanimljivim događajima iz svoje karijere.

Jedna od tih zanimljivosti vezana je i za spotove koje je grupa radila u periodu 1987 – 1989.godine, u jeku svoje popularnosti. Muzički video spotovi su u to vreme bili nešto sasvim drugo od onoga ša predstavljaju danas. Imati spot na MTV-u u to vreme značilo je da ste u nečemu uspeli, ali i da vas penjanje na toj magičnoj lestvici tek očekuje, između ostalog i u zavisnosti od toga da li ste napravili dobar izbor. Iz tog razloga bilo je krucijalno odabrati pravu pesmu koja će dobiti ekranizaciju i na taj način vam doneti blagodeti slave i uspeha. Danas, ti muzički postulati koji su diktirali „tržišnu utakmicu“,  važe koliko i dinar iz 1993.godine. Vremena se manjaju…

Naime, te 1989.godine Whitesnake je izbacio album Slip Of The Tongue i pripremao da snimi spot za, jednu od možda i najgrandioznijih pesama sa tog izdanja, numeru Judgement Day. Sve je bilo spremno, po rečima samog David Coverdale-a, ali je izdavačka kuća u poslednjem trenutku rešila da promeni plan. Tako je umesto pomenute pesme na dnevni red upala Fool For Your Loving, koju je bend ponovo snimio za potrebe albuma iz 1989.godine. „Napravili smo set za snimanje spota u tom nekom maniru modernog bluz benda 21.veka, i baš u trenutku miksovanja, tri najviša zvaničnika iz Geffen-a stavila su nam do znanja da moramo, umesto Judgement Day, da uradimo Fool For Your Loving. Nikada u životu nisam video svoj bend toliko demoralizovan kao tada kada sam im ovu vest preneo. To se odrazilo i na energičnost prikazanu u samom spotu.“

David je u intervjuu napomenuo da se nešto slično desilo i 1987.godine kada je izdavačka kuća rešila da urade spot za pesmu Here I Go Again. Umesto nje u planu su bile Looking For Love ili eventualno You’re Gonna Break My Heart Again.  Najveći uticaj na odluku da se pesme poput Here I Go Again i Crying In The Rain uopšte i snime za potrebe ovog albuma,  takođe su imale same izdavačke kuće. S obzirom da grupa nikada pre albuma Slide It In (1984) nije pokušala prodor na američko tržište, odluke da se neki stari hitovi presnime, činila se opravdano sa komercijalne strane, ali ne i ako se posmatra sa stanovišta samih autora. „To presnimavanje pesama nije baš bilo u duhu tog vremena u kome smo se i mi našli. Presnimavati stare pesme značilo je da bend nema ideje i progresivnosti da napravi nešto novo, označavala je slabost, što uopšte nije bio slučaj sa nama.“ 

Još jedna zanimvljivost koju je Coverdale otkrio u gostovanju u pomenutom podkastu odnosila se i na solo deonicu za pesmu Here I Go Again, koju je kao što znamo. snimio Adrian Vandenberg, umesto John Sykes-a koji je zapravo osmislio i snimio gitare za album 1987 . „Na prethodnom box-setu albuma 1987 hteo sam da izbacimo i verziju pesme sa John-ovom solažom, koja u tom trenutku nije baš odgovarala pesmi, zbog čega je i promenjena, ali mi jednostavno taj solo nismo imali, pošto je greškom bio obrisan od strane Keith Olson-a ili nekog od drugih inžinjera u studiju“, rekao je Coverdale. 

Koliko su ove odluke  promenile sudbinu grupe, verovatno nikada nećemo saznati. Činjenica je da je pesma poput Here I Go Again koja je originalno sa albuma Saint And Sinners iz 1982.godine, popularnost doživela tek svojom prvom reinkarnacijom te 1987 (imala ih je još nakon toga). i do danas ostala najveći hit grupe. Slično se može reči i za Crying In The Rain, sa istoimenog albuma, koja je bila čak i preuređena prema tadašnjem bubnjaru benda Cozy Powell-u, koji je na kraju nije ni snimio u studiju. „Što se ove šesme tiče, iskreno, nisam bio zadovoljan kako je ispala u originalu. John, Neil, Cozy i ja izvodili smo je tokom Slide It In turneje, i takav način izvođenja bio je  onaj pravi“ , prisetio se Coveradale. Cela pesma je preuređena tako da odgovara grandioznom načinu sviranja Cozy Powell-a. Međutim, iz privatnih razloga on  nije bio u mogućnosti da snima album 1987 pa je tako na omotu ove ploče upisano ime bubnjara Ansley Dunbar-a. Bilo kako bilo, pesma je i dan danas ostala neizostavna na koncertima grupe. 

Sa druge strane pomenute numere Looking For Love i You’re Gonna Break My Heart Again, nisu gotovo nikada svirane uživo a čak šta više, bile su izostavljene sa američke verzije albuma 1987 u to vreme. Judgement Day kojoj je ekranizacija takođe bila uskraćena. doživela je koliko-toliko bolju sudbinu od pomenute dve, s obzirom da je izvođena uživo i godinama nakon 1989. Koliko su ovkave odluke bile sudbonosne po grupu moglo bi se diskutovati, ali u rubrici „šta bi bilo kad bi bilo“. Što se Whitesnake-a tiče, bilo je upravo onako kako je svima ostalo do današnjih dana poznato. Zbog toga je i verovatnoća da umesto Here I Go Again na radiju, ili još gore, na koncertu grupe, čujete  Looking For Love, jednaka je vrednosti onog dinara iz 1993.godine…. 

Grupa Whitesnake nedavno je izbacila najavljenu kompilaciju The Rock Album i o tome možete pročitati ovde. 

Jun 2020.                                                                                                                                 Autor: JP