Mick Mars – intervju za Classic Rock

Heavy Load – Teška pitanja za teške rokere

Mick Mars o Motley Crue-u, zdravstvenim problemima, ponosu i predrasudama

Mick Mars je oduvek bio „autsajder“ u Motley Crue-u. Rođen kao Bob Alan Deal 1951.godine, u Motley-u- se našao nakon postavljanja oglasa u listu Recycler na Sunset Strip-u, kada su ostali članovi benda ugledali isti taj oglas koji je glasio: „Loud, rude, aggressive guitar player available“. Kratko i jasno. Skoro deceniju stariji od ostalih članova benda, živeo je u to vreme sa devojkom na Manhattan Beach-u, dok su Nikki, Vince i Tommy živeli život na ivici izopačenosti, što je do detalja opisano u legendarnoj knjizi The Dirt. Njegovi drugovi iz benda su kasnije tokom karijere upali u takozvanu „celebrity“ mašinu, dok je Mars danas u svojim šezdesetim ostaoisti onakav tih, obraziv i povučen.

CR: Kakvo je bilo tvoje detinjstvo?

Mick: Rođen sam u Indijani gde sam živeo do svoje sedme godine. Moje detinjstvo nije bilo ništa specijalno.

CR: Jesi li bio dobar đak?

Mick: O ne! Stalno sam zbijao šale. Nisam shvatao školu ozbiljno jer sam još tada znao šta želim da radim u životu a to je sviranje gitare.

CR: Koje lične osobine si nasledio od roditelja?

Mick: Moj smisao za humor recimo, nasledio sam od oca.

CR: Na šta si u životu najponosniji?

MIck: Na mog najstarijeg sina. Postao je pravi čovek.

CR: Koja je tajna tvog uspeha?

MIck: Bez sumnje, to je upornost. Cilj mi je od uvek bio da uspem u muzičkom svetu i do današnjeg dana ne odustajem od toga.

CR: Kakvo je tvoje zdravlje trenutno?

Mick: Ja imam ankilozni spondilitis, bolest koja obuzima kosti. Moja leđa, moja kičma, sve do vrata i glave, sve je to ukočeno. Moji kukovi takođe. Imao sam i operaciju kukova…Ali pored svega toga potpuno sam OK. ( smeh)

CR: ..Što nikako nije razlog za kraj Motley Crue-a?

Mick: To nema nikakve veze sa mojim zdravljem. Dugi niz godina mi već razgovaramo o prestanku sviranja, i sada je pravo vreme da se „napusti gnezdo“.

CR: Ovako sa strane, koji su tvoji hobiji i čime se zabavljaš u slobodno vreme?

Mick: Više ne mogu da vozim svoja kola, ili svoj bicikl, a ne mogu ni golf da igram. Tako da, odgovor je ništa. Muzika je sve što radim.

CR: Da li je veruješ u Boga?

Mick: Ne.

CR: To je baš odsečan odgovor. želiš li malo da to pojasniš?

Mick: Ne , ne želim.

CR: Koje su najbolje , a koje najgore vrste droga koje si probao?

Mick: Kad sam bio tinejdžer koristio sam Seconal ( barbiturat sa hipnotičkim efektom). To bi mogla biti jedna od najopasnijih. A kada sam bio malo stariji uzimao sam Vicodin, Xanax ili Adderall. OxyCortin ( derivat morfijuma) je sigurno najopasnija droga koju sam konzumirao. U suštini uzimao sam ih sve, i to mešano.

CR: Da li su tvoji roditelji čitali The Dirt?

Mick: Ne, siguran sam da nisu. Ne verujem da je iko od moje familije čitao tu knjigu.

CR: Zašto misliš da ne bi ni čitali?

Mick: Kada sam bio bolestan, svi osim mojih roditelja su me napustili. Govorim o mojoj rodbini. Molio sam za pomoć a oni su mi doslovno rekli da odjebem. Nisam nikog od moje familije video gotovo jedanaest, možda dvanaest godina. Nikog, osim mog sina.

CR: Ostali članovi benda postali su poznati, između ostalog, i zbog seks-snimaka koje su napravili. Da li si ti ikada snimio tako nešto?

Mick: Ma jok. To me uopšte ne interesuje, čak šta više , izgledao bi kao majmun na lopti za plažu!

CR: Šta to može Mick Mars da uradi, što ne može niko drug?

Mick: Niko ne može da svira kao Jeff Beck. Niko ni kao Hendrix – mada je mnogo ljudi probalo to. Niko ne može da svira ni kao ja!

CR: Kada počne post-Crue era, trebalo bi da izdaš solo album. Kako će to zvučati?

Mick: Biće to hard rock ploča, ali je teško kategoraizovati je. Nije metal. Vaša kosa će leteti u nazad na povetarcu, tako nešto od prilike.

CR: Takođe planiraš da napišeš knjigu?

Mick: Da, ali neće biti nalik The Dirt. Nakon trideset godina potisnutosti, izneću mnogo raznog sranja u toj knjizi.

CR: Da li se osećaš kao neko ko još puno toga može i treba da dokaže?

Mick: Da. Mislim da sam ja najnepopularnija osoba na planeti. Svi kažu da ne mogu da sviram gitaru, ali voleo bi da im dokažem da mogu.

CR: Šta je smisao života po tebi?

Mick: Film Monti Pajtona.

CR: Šta će biti napisano na tvom nadgrobnom spomeniku?

Mick: Ma, samo jedna mala tabla na kojoj će pisati – MRTAV.

CR: Šta, bez imena?

Mick: Tako je. Bez imena, samo – MRTAV. Ali zadnja želja mi je da budem kremiran a moj pepeo stavljen u zlatnu urnu. Nakon toga želim da se moj pepeo prospe negde u morima Bermudskog Trougla. To je mesto kome ja pripadam!

Intervju vodio Dave Ling za avgustovsko izdanje časopisa Classic Rock.

Prevod: JP

slike: 1) loudwire.com 2) flickr.com

septembar 2015.

Share To The World