Intervju: M. Shadows – Avenged Sevenfold – (Revolver Magazin)

Krajem oktobra prošle godine Avenged Sevenfold su izbacili svoj sedmi studijski album The Stage. Sam album je po mnogo čemu okarakterisan kao nesvakidašnji i izazvao je različite reakcije brojnih fanova. Za razliku od prethodnih izdanja ovog benda, The Stage se u pravom smislu reči može nazvati eksperimentom. Umesto do sada ustaljenih klasičnih rock/metal gruvačkih pesama, bend se odlučio da po prvi put uradi jedan duboki konceptualni album i to na temu evolucije i veštačke inteligencije, odnosno kako sve to utiče na razvoj današnjeg društva!? Nešto što stvarno do sada nismo videli a ni očekivali od grupe Avenged Sevenfold. Druga bitna karakteristika ovog izdanja odnosi se na pitanje samog izdavaštva, narodski rečeno izbacivanja u javnost., kojeg zapravo nije ni bilo već je album preko noći, u vidu iznenađenja, postao dostupan. Ima tu još zaninljivih stvari koje prate ovaj album, poput pesama koje u sebi sadrže različite orkestarske istrumente, što je takođe novina, kao i dužina samih pesama. Tu se pre svega izdvaja numera Exist u trajanju od skoro 16 (šesnaest) minuta itd. Kako sam nedavno došao u posed martovskog izdanja poznatog američkog muzičkog magazina Revolver, a pri tom nisam uradio recenziju ovog izdanja, rešio sam da vam ovim putem prenesem ekskluzivni intervju koji M. Shadows, pevač i frontmen grupe, dao za istoimeni muzički list.  Izutetno zanimljiv intervju koji otkriva i neke prljave tajne sveta muzičke industrije.

MS: Ja zapravo mislim da se sve svelo na pauzu koju smo imali, oko dve i po godine od prošlog albuma. E sad, ne bih da omalovažavam druge bendove, jer stvarno uživam u trenucima kada neki bend objavi da radi na novom albumu, ali kada nakon toga krene jedan teaser, drugi teaser, treći, četvrti, pa onda krenu singlovi jedan za drugim, i sve to pre izlaska albuma, e to je ono što mi stvarno nismo želeli da radimo. Nismo želeli da uđemo u studio i da onda odatle postavljamo slike na Instagramu. Šta to zapravo znači uopšte i šta nam uopšte donosi? Ljudi uglavnom krenu da se „lože“ i da pišu komentare poput: „vidi kakve gitare koriste za snimanje, mora je trash album u pitanju“ i slično. Onda to sve završi u štampi i cela stvar bude mnogo naduvanija nego što jeste.

Na kraju smo zbog toga i odlučili: „zašto jednostavno ne bi smo ovaj album izbacili kao iznenađenje“. Tako nam je bilo mnogo zanimljivije: imali ste pet momaka koju zapravo stvarno ushićeni zbog izdavanja sopstvenog albuma, i koji su mogli u tome da uživaju za razliku od onoga kako to obično biva a to je potpuna posvećenost promociji i štampi i svemu što ide uz to. Nije da nismo želeli da radimo svoj posao,a tu spada i odgovaranje na bezbroj pitanja o albumu poput: „pa da li je brz, da li je heavy, da li je melodičan, pa da li vrištiš u pesmama i slično“, i to od ljudi koji album naravno još uvek nisu ni čuli. Izgledalo je mnogo lakše i realističnije da prvo ljude pustimo da čuju album i stvore mišljenje o njemu pa da onda razgovaramo.

R: Ovo je vaš prvi album u izdanju Capitol Records-a. Kako ste ih ubedili da izdaju album kao iznenađenje?

MS: Mi smo album snimili bez ikakvog dogovora sa bilo kojom izdavačkom kućom; sami smo finansirali snimanje albuma  i bilo kakva ponuda izdavačkih kuća, koja ne bi bila po nađoj meri, bila bi odbijena i onda bi u tom slučaju album bio izdat samostalno. Mi smo u Capitol Records ušli bukvalno sa uzdignutim glavama, nekako drsko, a ne kao neki smušeni bend koji moli da album bude izdat. Nakon prvobitnog šoka, činilo mi se da su se na kraju svi složili sa tim. „Hvala za potpis,evo albuma – ali mi želimo da ga izdamo nasumično.“

Ipak mi nismo ni bili sigurni da li je metal zajednica uopšte spremna za tako nešto. Metal zajednica, odnosno publika je kao i njihove crne majice sa kosturskim glavama, oni idu na koncerte i doživljavaju muziku na određeni način. Ali mi ne želimo da budemo kategorizovani na taj način. Tako da smo sve to objasnili izdavačkoj kući što su oni na kraju i razumeli.

R: Vi ste izdavanje albuma odredili baš u trenutku kada ste emitovali vaš nastup na vrhu Capitol zgrade u Holivudu, koji je bio u formatu 3D/360 stepeni.  Jeste li uopšte bili zabrinuti oko toga da je album mogao da „procuri“ i pre toga?

MS: Mi smo u potpunosti razumeli da, ukoliko se album nađe u prodavnicama pre tog nastupa, da će sigurno procuriti na internetu. Ja sam zato rekao izdavačima: „Uz svo dužno poštovanje ne zanima me ako album procuri. Pa šta ako 10.000 skine album pre datuma izdavanja. Dok god se ljudima sviđa muzika, i „udarac“ bude uspešan (u smislu da je fora uspela), to je ok..“ Ako procuri, nije kraj sveta. Ako neki lik stavi album na besplatan download na internetu, to je jednostavno posledica vemena u kome živimo, i buniti se protiv toga neće vas odvesti nikuda. Tako da je Capitol uradio odlično stvar, držeći u tajnosti distribuciju albuma ka samim prodavnicama, što je bio veliki poduhvat za njih.

R: Album je ipak procureo, nedugo pre izlaska, da li je to tačno?

 MS: Da, procureo je jedan dan pre izlaska. Mi smo ustvari očekivali da on procuri u nedelju, a procureo je u sredu, dan pre pomenutog nastupa, tako da to i nije bilo toliko strašno. Ko zna da li su ti ljudi na kraju i stvarno kupili album, ko zna…

R: Sve u svemu, da li je iznenađenje koje ste zacrtali  uspelo?

 MS: Ja mislim da je bilo strava. Mislim da je bilo baš zabavno i da su ljudi koji su album nabavili, tj koji su pokazali anagažovanje u tom pogledu, na kraju bili stvarno zahvalni. Da bilo je odlično!

R: Kakve su bile reakcije vaših fanova?

MS: Zapravo su bile veoma čudne. Mnogi su bili u fazonu: „Jel to uopšte prava ploča? Kako da mi to nismo čuli? Ako nisu objavili da snimaju nešto. to onda znači da ništa ne valja, i slično“.  Ja mislim da smo oko toga mi bili malo zaslepljeni – ako radite nešto novo i nesvakidašnje, ljudi će misliti da zapravo „nešto smerate“, ili da nešto krijete. Smatram da u našoj muzici postoje mnoge takve barijere, na koje bendovi nailaze u svojim karijerama. Kada Radiohead uradi tako nešto, onda oko toga ne postoji takav zazor. U našoj muzici i  na sceni uopšte, takve stvari se stalno događaju.

R: Da li misliš da će neki bendovi u budućnosti uraditi nešto slično kao vi sada, i da li vi planirate da ponovo radite ovako nešto, sa ovakvim istim pristupom?

MS: Ne znam da li ćemo koristi opet ovakav pristup, ali siguran sam da ćemo uraditi nešto potpuno novo i interesantnije. Ne znam ni da li će drugi bendovi „kopirati“ nas u tom pogledu; ne bih da se žalim, jer ovo stvarno nije bitna stvar u mom životu, ali moram da kažem da su mnogi metal mediji pokušali da ospore i istupe celu stvar oko našeg albuma, posebno mediji u Velikoj Britaniji. Mi smo zapravo nailazili na neke magazine tamo koji su nam govorili da uopšte ne žele da rade sa nama – zbog kako kažu, flagrantnog nepoštovanja štampanih izdanja, tj zato šro im nismo na vreme dali materijal kako bi oni mogli da štampaju svoje naslovne stranice i pišu recenzije. Nailazili smo na ljude sa radija koji su nam govorili da oni ne žele da puštaju naše pesme jer nisu bili upoznati sa onim što smo radili.

To su sve ljudi koji glume da su na vašoj strani, a ustvari se ponašaju kao „filteri“ koji vas guraju nazad kada pokušate da uradite nešto novo i drugačije. Ja to razumem, ali mi kao umetnici ne želimo da se upravljamo prema njima, i da radimo u smislu onoga što je najbolje za njih. To je upravo ono što ljudi očekuju od umetnika. Da budu umetnici i  stvaraju svoju muziku i rade ono što žele. Ali ako neko očekuje suprotno, onda to u mnogome otežava stvari. Ipak, koliko god da je ovaj bend veliki, na nas to neće mnogo uticati. Prodaja karata za nadolazeću evropsku turneju to i dokazuje. Ali, na kraju, moram reći da mi je žao drugih bendova koje ovo isto može zadesiti, i na kraju neke od njih i slomiti.

R: Kad smo već kod koncerata, vi ste pomenuli da će te u buduće raditi sa kompanijom Cirque de Soleil, koja je poznata po glamuroznoj teatarskoj produkciji. Kako će vaša bina izgledati na nadolazećoj turneji?

MS: Biće to jedan pravi pyro-heavy show u stilu 80ih od strane Avenged Sevenfold-a, sa potpuno novim vajbom. Idemo ka jednom pravom „svemirskom“ putovanju koje će dočarati ono što prati album The Stage, i ako ćemo naravno svirati i stare pesme. Želimo da sve ispadne kako treba i da to budu jedni kohezivni nastupi koji povezuju sve te pesme koje iz prošlosti sa ovim danas.

R: Dakle to neće biti nešto tipa Avenged Sevenfold vs Džinovski roboti, ili nešto slično?

MS: Ne naravno. (smeh) Ja to vidim kao na primer, ako ste ikada bili u Hajden planterijumu u Nju Jorku, gde vas Nil DeGrajs Tajson vodi duboko u svemir dok vi sedite u nekoj stolici. Mi smo to videli i upravo tako nešto i poželeli. Da ljude odvedemo na ta dva sata u naš svet, to bi bilo po pilično kul.

R: Kad smo već kod toga, da li ste partijali sa Tajsonom do sada?

MS: Ne nismo partijali sa Nilom, ali ako on to bude radio, mi ćemo svakako biti tu. U fazonu smo da ga ne uznemiravamo oko toga trenutno. Znam da dobija mnogo tvitova oko toga da nešto uradi sa pesmom. To i ne bi bilo loše da se on pojavi na nekom našem nastupu i odradi neku pesmu sa nama. Ima tu dosta mogućnosti.

R:  Neki tekstovi pesama sa novog albuma se bave veštačkom intelignencijom. Da li ste razlimšljali šta veštačka inteligencija može značiti u budućnosti u muzici?

MS: Oh čoveče, nisam razmišljao o tome. Rekao bih da je to deo pitanja, „zašto su svi ljudi različit“? Mi smo ti koji stvaramo simfonije, umetnost, stvari koje naši preci nisu radili. Mi imamo to što se zove svest, i sav taj kreativni poriv u nama koji nas čini posebnim. Moramo se zapitati, ako zapravo dođemo do stadijuma gde veštačka inteligencija stvara muziku, da li će to uticati na ljude? Da li će to stvarati prefektne note i perfektne pesme?

R: Pa muzičari se uglavnom žale kako ne mogu da dosledno prenesu ono što se nalazi u njihovim glavama. Da li je v.i. kreativno sredstvo u tom pogledu?

MS: Da to je stvarno interesantna ideja. Ima toliko stvari koje se čoveku motaju po mozgu i da li ova stvar može biti most koji će sve to puštati napolje? Ne vidim ništa loše u tome. Samo zavisi koliko tehnologije će biti potrebno za tako nešto. Ljudi uglavnom koriste tehnologiju za neke druge stvari nego za muziku. Kreativnost je nadam se poslednja stvar na listi ludih naučnika! 🙂 (smeh)

 Izvor: Revolver Magazine March 2017.                                           Prevod i obrada: JP