Preslušavanje: Black Swan – Shake The World (2020)

Prva pesma na albumu, ujedno i prvi single, video spot i uopšte prva „kombinacija“ nota koju smo imali prilike da čujemo kada je reč o ovom bendu. Lirički pokretačka, ova pesma sa muzičkog aspekta predstavlja, ono što bi se moglo nazvati, pravim „album opener-om“. Odmah nakon prvog preslušavanja ova pesma stavlja do znanja kojim će pravcem ići ova četvoročlana grupa, a to je naravno, skup svega onoga najboljeg iz radova sa daleko poznatijim bendovima iz kojih dolaze. Međutim, ovo „trešenje sveta“ u sebi krije i nešto što, tada kada je pesma izašla kao single, nismo imali mogućnosti da shvatimo, a što je postalo jasnije tek sa preslušavanjem celog albuma.

2. Big Disaster

Koliko je hrabrosti potrebno nazvati jedan od svojih vodećih singlova – Big Disaster? Zamislite voditeja koji izgovora: „A sada slušamo grupu X i njen najnoviji single: Velika Katastrofa„! Bilo kako bilo, ovaj single broj 2, donosi još jedan konkretni, pomalo i prljavi hard rock komad, u kojem bi smo recimo izdvojili pevanje Robin McAuley-a, rođenog Irca inače, koji je svoju slavu stekao pevajući u grupi sa gitaristom Michael Schenker-om, koji je, ukoliko niste znali, samo dve godine mlađi, od recimo, David Coverdale-a! S obzirom da je većini vas, kao i nama, rad McAuley-a daleko manje poznat od mnogih drugih pevača sličinih godina, njegovo pevanje na ovom albumu bi nas moglo vrlo lako prevariti da pomislimo da se radi o nekom mlađem pevaču.

3. Johnny Came Marching

U trećoj pesmi na ovom izdanju dobijamo i nešto ozbiljniju tematiku, što se tiče samog značenja teksta. No, time se nećemo baviti ovde. Za razliku od prve dve, ova numera je nešto sporijeg i „težeg“ tempa, ne toliko furiozna, ali sa podjednako jakim rifovima, sjajnim solom Beach-a i betonskom ritam sekcijom Pilson-a i Starr-a, sve naravno prebojeno odličnim vokalima McAuley-a. Valja pomenuti i prateće vokale koje izvode Pilson i Beach, obojica poznati po tome iz slavnih dana svojih grupa Dokken i Winger. Inače, s obzirom da je već treća na albumu, čudno je da još uvek nismo počeli da „kukamo“ na gitarske deonice Reb Beach-a….

4. Immortal Souls

Ako se pitate zašto je to tako, i šta smo mislili pod ovim poslednjim, najbolje bi bilo to objasniti kroz pesmu Immortal Souls. Prvo, sve tri pesme sa početka albuma nisu najveći ikada odsvirani rock hitovi, ali jesu veoma dobro struktuirane pesme kojima jednostavno ništa posebno ne fali. Drugo, album je u neku ruku vrlo jasno gradiran, tako da je svaka pesma samo još jedan stepenik više u odnosu na prethodnu. Tu pre svega do izražaja dolazi gitarista Reb Beach, kome smo dosta toga zamerili kada smo pričali o novom albumu Whitesnake-a, na kojem se on po prvi put našao kao autor muzike. S obzirom da je u grupi Black Swan on autor svih pesama, deluje da je tvrdnja koju smo tada izneli opravdana. Reb Beach je na ovom albumu mnogo više onaj pravi Reb Beach, gitarski vitruoz iz najboljih dana Winger-a. Poslušajte samo gitarsku melodiju kojom otvara ovu pesmu, kombinacije rifova i solaže. Što se ovog dela albuma tiče, definitivno pesma br.1. Pitamo se kako zvučala da se recimo našla na prošlogodišnjem WS izdanju…

5. Make It There

Ovde imamo i prvu baladu na albumu i to u stilu nekadašnjih grandioznih balada iz osamdesetih sa izvesnom dozom svežine. Kao i uvek kada je reč o baladama, prilazimo im sa izvesnom dozom rezerve. Ovde bi smo još jednom pohvalili Reb-ov solo, ali i produkciju, i to ne samo ove pesme već albuma u celosti. Za produkciju je, pored tutnjajućih bas deonica i pratećih vokala, bio zadužen upravo Jeff Pilson.

6. She’s On To Us

Black Swan sam u narednoj numeri, posle kratkog baladoidnog izleta, vraćaju na stazu utabanu sa peve četiri pesame sa albuma. Kotrljajuće-bolesni gitarski rifovi otvaraju ovu numeru i u njoj opet imamo priliku da čujemo Reb Beach-a prepuštenog samom sebi (bez nadzora Mr. Coverdale-a), što opet daje pozitivan rezultat, sličan radovima sa nepravedno omalovažavanog a ujedno i najboljeg albuma grupe Winger iz 1993.godine pod nazivom Pull.

7. The Rock That Rolled Away

Ova pesma je možda i sa namerom nazvana upravo The Rock That Rolled Away, s obzirom da definitivno predstavlja neku vrstu omaža i neodoljivo podseća na muziku koja se pravila poslednjih godina osamdesetih. Ono što je čini relevatnom i u današnje vreme je majstorsko muziciranje članova benda, moderna produkcija i fantastičan osećaj za strukturu pesama, A kako i ne bi, ako pogledamo rezimee Beach-a, Pilson-a, Starr-a i McAuley-a.  Stvar je potpuno jasna. I pored toga što je možda previše u „80s“ fazonu, pesma ipak pretenduje na presto jedne od najboljih na albumu…

8. Long Road To Nowhere

Možda, možda, ali Long Road To Nowhere , koja sledi sa svojim – soničnim gitarskim harmonicima, „tutnjavom“ Pilson-a i Starr-a i nepogrešivo čistim i moćnim vokalom McAuley-a, dokazuje da o albumu nikada ne treba suditi na osnovu jedne pesme, ili na osnovu polovično preslušanog albuma. Kada sada u miks bacimo recimo Shake The World (prvi single), postaje jasnije šta je značilo ono sa početka: album je jednostavno postavljen tako da vam iz pesme u pesmu postaje sve više gotivniji. Reb Beach još jednom u svom elementu! Uhh, da je samo malo više ovakvih gitarskih deonica bilo pre nešto manje od godinu dana… Znate na šta mislimo!

9. Sacred Place

Stigavši do same završnice albuma Shake The World i pesme Sacred Place, ne možemo a da ne primetimo da se insteresovanje za ovom pločom ni jednog momenta nije umanjilo. Numera Sacred Place govori u prilog ovoj tvrdnji, Svojim „gerimurovskim“ uvodnim deonicama kreće lagano a potom se pretvara u pravu blues-rock polu-baladu. U pesmi se dodatno ogleda i već toliko puta pominjana raznovrsnost ovog albuma, njegov skirveni sastojak, koji ne dozvoljava slušaocu da pre vremena ode sa „mesta zločina“. Iako nešto blažeg tempa, još jedna od boljih pesama na albumu.

10. Unless We Change

Predzadnja Unless We Change bi lako mogla da prevari svakog nestrpljivog slušaoca, ukoliko je prekine pre 20. sekunde. Uvod žičanim instrumentima je samo varka, jer pesma nakon toga prelazi u pravu oluju u kojoj Reb, Jeff, Matt i Robin pucaju iz svog mogućeg arsenala kojim raspolažu. Određene deonice ove pesme daju joj i epitet jedne od najmetalskijih na albumu.

11. Divided/United

Ujedinjeno razjedinjeni – možda i najbolje opisuje epitet svakog projekat-supergrupa-benda. Ovo je jedna veoma interesantna numera kojom je, eto, ova superčetvorka koja sebe naziva Black Swan, odlučila da završi ovo izdanje. Legenda kaže da je Jeff Pilson, inspirisan filmom Bohemian Rhapsody, odjurio do svog studija i napisao klavirski deo ove pesme, koji shodno tome neodoljivo podseća na radove grupe Queen. Međutim, to traje samo do trećeg minuta, kada se stvari zaokreću za 180 stepeni, iz Divided prelazi u United, i to u još jednom klasičnom heavy rock maniru.

Na kraju, koliko god se trudili, ovom albumu ne možemo naći slabu tačku (osim možda omota na kojem se zapravo nalazi beli labud  ne crni). Jednostavno, prekaljeni svetski muzičari skupili su se i napravili muziku koja je na momente čak i bolja od muzike koju prave sa svojim „matičnim“ bendovima. Posebno u slučaju Reb Beach-a, o čemu smo već pričali. Sa druge strane svesni smo činjenice da će ovo izdanje, kao i izdanja mnogih sličnih projekat-grupa, vrlo brzo pasti u zaborav. Stoga, dajte mu šansu, nećete se pokajati!

Preporučujemo za: one koji vole dobar hard/heavy zvuk, kao i za sve kojima se nije dopao novi album grupe Whitesnake iz prošle godine!