Preslušavanje: Prljave Sestre – Miloš Pavlović vas vodi kroz album „Najgore tek dolazi“

Otkrivanje sopstvene tačke ključanja – arhetipski rokenrol motiv koji ponovo postaje aktuelan. Kao i veliki broj naših pesama, obraća se pojedincu, ali se istovremeno može tumačiti i iz kolektivne perspektive. Trenutak u kome sve oko nas odlazi dođavola, jasno nam pokazuje s kim imamo posla i poziva da napokon odaberemo stranu. Oni ili Mi? Uvek sam pomalo rezervisan prema tom „mi“, zbog beskrajnih mogućnosti manipulacije koje se u njemu kriju. Situacija „sam protiv svih“ je, iako teža, neuporedivo čistija, i možda je bolje da se neko buduće „mi“ pojavi tek kad svako od nas pojedinačno izgubi srtpljenje i odluči šta mu je činiti (što može da se dogodi mnogo brže nego što trenutno zamišljamo).

Muzički, pesmu bih smestio u kasne šezdesete, negde između The Who i MC5 (vrlo uslovno, jer je smišljena, odsvirana i producirana na moderan način). Aranžman je prepun prelaza i promena dinamike, od nervoznog ljuljanja u strofi do eksplozije u refrenu. Idealan za trio poput našeg i energičan početak albuma.

2. Nova jutra

Razvedravanje posle bure, dato u fragmentima koje slušalac sam može (i ne mora) da sklopi u celinu. Niljangovski rif praćen jednostavnom hipnotičkom temom (sa prizvukom The Kills) i psihodeličnim prelazima koji podižu tenziju. Dve veoma slične istovremene solo gitare neprestano se razilaze i ponovo sastaju, kao i akteri priče, ko god oni bili. Prilično naginje Jonathan Wilson-u i Hiss Golden Messenger, ali – zar Ujka Neil nije idejni tvorac svega toga? Čak smo i prateće vokale otpevali u Crazy Horse stilu. Takve stvari se spontano nadovezuju na glavnu ideju. Uticaje po pravilu prepoznaješ tek nakon što pesma počne da dobija svoj konačni oblik.

Ova stvar nas je definitivno uverila da u zvuku Prljavih Sestara ima mesta za klavijature. Odsvirao ih je Dimitrije Mandić, jedan od specijalnih gostiju iz Bohemije (uz Didu i Janka, naravno).

3. Talas

Da li je uličnim prorocima mesto samo u treš filmovima, ili se u njihovom buncanju mogu nazreti neke ozbiljne poruke? Postavio sam sebi to pitanje kada sam sreo jednog od njih, neposredno nakon protesta koji se odvijao u gradu. Tražio je nešto što je očigledno postojalo samo u njegovoj glavi, ostavljajući utisak da je jedina izgubljena stvar on sam. Istovremeno, najavljivao je nekakav veliki događaj. Učinilo mi se da njegova pojava savršeno oslikava učesnike skupa sa koga sam se vraćao. Zar sloboda u ime koje se bunimo nije već odavno nestala? Ipak, nisam u tome video ništa obeshrabrujuće – naprotiv. Ako nas vera u ono što radimo približava skitnicama i ludacima, neka tako bude. Kao u stihu Kris Kristofferson-a: „Freedom’s just another word for nothing left to lose„.

Talas je osećaj da je šansa za revoluciju i dalje tu. Taj osećaj sadrži jednu skoro religioznu dimenziju, nagoveštenu u pesmi Didinim i Jankovim pratećim vokalima koji se kreću od soula ka gospelu. Nekoliko tema koje su nastale odvojeno, vremenom se stopilo u finalni aranžman za ovu pesmu. Dok smo preslušavali snimke iz studija, zajedničke asocijacije bile su Harlem Shuffle, Kridensi i Patti Smitth. Kada smo je objavili, u komentarima je više puta pomenut Supergrass, što je još jedno drago poređenje.

4. Sjajniji od Sunca

Bilo je krajnje vreme da Prljave Sestre izbace jedan stoprocentno optimističan tekst! (Na tome hvala Petru, ja izgleda ne mogu bez mračenja). Muzički, stvar sadrži najviše britanskih uticaja od svih koje smo do sada napravili. Od Stones-a preko Stone Roses do Primal Scream. Bas linija koja vodi čitavu pesmu i british beat bubnjevi daju dosta prostora gitarama da se razmahnu. Odsvirao sam gomilu stilski različitih filera i rekao Janku da se u produkciji poigra njima kako god poželi (neke je i sam odsvirao).

Da li zbog pozitivne tematike, aranžmana ili nečeg trećeg, uspeli smo da na ovom snimku uhvatimo neke od najopuštenijih i najrazigranijih momenata iz studija.

5. Držim te na oku

Jedna od prvih pesama koje su napisane za album Najgore tek dolazi. Skoro da bi mogla da se nađe na prethodnom. Svirali smo je neko vreme i u originalnoj postavi, pre nego što nam se Migi pridružio. Kao verovatno najvećem fanu Queens Of The Stone Age od sve trojice, odmah mu je legao ovaj stoner ritam. Bas je sviran u spuštenom štimu, sa deonicama koje vuku na rokabilii i bugi. Što se gitara tiče, ponosno ističem da su ovo dve najbolje „retardirane“ solaže na albumu. Jedan od onih trenutaka kad se instinkt potpuno otkači sa lanca, što je u prvom slučaju zvučalo kao Chuck Berry u blenderu, a u drugom kao divljanje na tragu Hendrix-a, Alvin Lee-a ili Clark Hutchinson-a, sa par brljotina koje su nas toliko oduševile da smo jednoglasno odlučili da ih ostavimo u pesmi.

Pogađajte kome je posvećen tekst!

6. Unazad

Pokušaj da se redefinišeš i nemoć da odoliš iskušenju koje te vraća starom sebi, jesu dve strane iste medalje. Sudar preispitivanja i nostalgije u pesmi se očitava kroz kontrast oporog teksta i brze melodične svirke. Gitare su na tragu Dinosaur Jr, Uncle Tupelo i Wilco, uz ritam sekciju sličnu Grateful Dead u Touch Of Grey fazi.

Rečenica iz refrena „Najgore tek dolazi“ postala je naslov albuma. Odabrali smo je jer odlično ilustruje tenziju između iščekivanja lošeg ishoda i rešenosti da se on spreči (ili bar izdrži), koji je glavni motiv ove ploče. Uz to, zvuči dosta catchy. Nastala je kao obično izvrtanje svima poznate fraze, da bi u trenutku objavljivanja albuma dobila i neke konotacije koje nismo mogli da predvidimo. Tim bolje.

7. Naše vreme

Najemotivniji trenutak na albumu i jedna od retkih naših pesama u kojoj je glavna tema ljubav. Dramatičan prelaz sa strofe na refren podseća na Raconteurs ili nešto iz solo opusa Jack White-a. Petar je, koliko se sećam, zamislio vokalni deo kao War On Drugs, što je u mojoj izvedbi ispalo kao Bajaga (navike iz mladosti). Uz Unazad verovatno nešto najbliže pop zvuku među ovih deset numera.

Ovde imamo čak dva specijalna gosta na gitarama. Jedan je Robert Telčer, u čijem smo studiju u Vrbasu snimali album. Njegove deonice na ritam gitari unose magiju u ovaj snimak. Ima nečeg “prezirovskog” u finalnoj verziji za šta više nisam siguran da li je od početka bilo tu ili je nastalo nakon što je Teča odlučio da učestvuje na pesmi… Drugi gost je naš producent Janko Džambas, koji je odsvirao završni solo. Opasan gitarista kome to nikad nije bilo u prvom planu.

8. Muzika za liftove

Old school garažna stvar sa pub rock i punk primesama. Nešto između The Sonics, Legend i Dr Feelgood. Osećam se kao kod kuće u ovakvoj svirci.

Tekst je odgovor na poplavu autistične, bezidejne kvazi-avangarde koja već duže vreme žari i pali, a u poslednjih par godina dobija jednu posebno bljutavu crtu pod uticajem sveopšteg povampirenja osamdesetih i trendova koje ono proizvodi na muzičkoj sceni (izveštačeno prenemaganje vokala, povratak sint zvuka i infantilna lirika). Rođen sam u toj dekadi i nisam sasvim imun na njenu estetiku (čitaj: voleo sam Gunise i gledam Stranger Things). Ali, u onome što nostalgija za njom danas pravi od muzike vidim poslednji stadijum nestajanja bunta i najgoru vrstu konformizma koji pokušava da se predstavi kao nekakva alternativa. Toj vrsti umrtvljujuće sladunjavosti i dalje savršeno odgovara termin skovan u vreme njenog nastanka – elevator music.

9. Nikako da sjašu

Hronološki prva pesma napravljena za ovaj album. Nikako da sjašu – refren jasan da ne može biti jasniji, izlaz iz situacije još neizvesniji nego u vreme kada ga je Petar napisao. Bugi na steroidima, sa dosta brejkova i rifovima koji vuku na Dead Weather. Zvučno ukorenjena u kasnim šezdesetim / ranim sedamdesetim, što se najviše oseća u gitarama koje su na granici distorzije ali i dalje bistre i definisane, i šizofrenom razdvajanju sola na levi i desni kanal (ideja koju je na licu mesta predložio Telčer).

10. Kiša

Desetominutna psihodelična vožnja prepuna obrta. Najvećim delom zvuči kao džemovanje, sa asocijacijama na Grinderman, The Doors, Ten Years After… Petrov bas drži čitavu stvar na okupu. Na gitarama sam bez ikakve jasne namere proleteo kroz sve što umem i volim. Migi na čudesan način balansira između nas dvojice, prati gitaru u solažama i prelazima, i vraća se na glavnu temu nakon njih. Kompletan bend je ovde u maksimalnom naponu. Snimci poput ovog nisu nešto što možeš detaljno da isplaniraš. Izuzev nekoliko tema, sve je stvar trenutka i konstantno na ivici. Imali smo neverovatnu sreću da je u studiju zabeležimo kako treba, što će reći kao na dobrom live nastupu.

Tekst je neka vrsta apokaliptične mantre. Može da se tumači kao prihvatanje neizbežnog, očekivanje da će viša sila dovršiti ono što više nije u tvojoj moći, ili jednostavno dobar kadar iz nekog filma. U startu nam je bilo jasno da je ova stvar zbog teme, atmosfere i krešendo završnice idealna za kraj albuma. Neke slučajnosti otkrivam mesecima nakon što smo odredili konačan redosled pesama. Recimo, to da su se početak i kraj ploče spontano spojili, jer se negde na sredini Kiše pojavljuje varijacija rifa iz Oni ili ti (zapravo, trag uvoda iz Džimijeve Castles Made Of Sand koji podsvesno inkorporiram u svaki peti odsvirani rif). Da li je to prirodna evolucija od „Izaberi – oni ili ti“ do „Čekamo da padne velika kiša„, poziv na još jedno preslušavanje albuma, ili trenutak u kome se kula od peska koju si pravio ruši, neka ostane otvoreno.

Album Najgore tek dolazi poslušajte na striming servisu po želji – ovde.

Prljave Sestre FB:https://www.facebook.com/prljavesestre/

Bandcamp: https://prljavesestre.bandcamp.com/

Gost: Miloš Pavlović

Autor: Janko Petrović

Jun 2020.godine