Bendovi pažnja (2) – Singl, a ustvari nije

 Singl a nije singl

Ukoliko smo apsolvirali prethodnu lekciju o tome kako (ne)treba da izgleda About sekcija jednog bendskog Facebook profila, vreme je da krenemo dalje sa jednom pojavom, koja se iz potpuno nerazumljivih razloga, vrlo često pojavljuje na domaćoj sceni. 

Kao što sam naziv kaže u pitanju je trenutak izbacivanja singlova, odnosno novih pesama a u nekim slučajevima i albuma odnosno EP-a. Što se samog pitanja singlovatiče, tema je izuzetno obimna te joj ovoga puta i pristupamo isključivo iz  jednog posebnog ugla.

Ono što je totalno neshvatljivo i nedopustivo, a prečesto se ponavlja na našoj sceni, je neusklađenost između samog „izbacivanja“ singla na različitim platformama. Posmatrajući šta rade bendovi, pokušavao sam da odgonetnem sledeću stvar, koja glasi nekako ovako:

„Našu novu pesmu, singl ili video (koji su naravno „official“ ili šta god), možete čuti tog i tog dana u toliko sati na našem YouTube kanalu“. 

U suštini, to bi bilo sve. Ako izuzmemo to da je oglašavanje nekakvog tačnog vremena izlazska neke pesme ili spota, sada već ozbiljan relikt prošlosti, ono što je zapravo zabrninjavajuće je pitanje o sledećoj stvari: Zbog čega bendovi ne usklade izbacivanje pesama na YouTube-u sa ostalim striming servisima, kako bi zapravo sve i bilo „official“? 

Ovo se pre svega odnosi na bendove koji imaju ugovorenu distribuciju pesama ka striming servisima, dok za one koji to nemaju, pa, trebalo bi da to urade što je pre moguće, obzirom da smo u 2021.godini i da je strimovanje jednostavno postalo nezaobilazno… još pre nekih, cirka, sedam godina. 

Sam pojam singla, kao što već sigurno svi znamo, odnosio se na izdanja na vinilu, koja su se izbacivala u promotivne svrhe na sedmoinčnim ili dvanaestoinčnim pločama. Obzirom na prirodu tog formata, uglavnom su to bila dvostruka izdanja. Pojavom kaseta, a posebno cd-ova, pojam singla izgubio je na značaju. Fast-forward u neku 2000.godinu, pojavom digitalne muzike i Apple-ovog servisa za download, singlovi se ponovo vraćaju u modu. Pojave video striming servisa poput YouTube-a ali i društvenih mreža poput Myspace-a, kao i sajtova poput Soundcloud-a, Reverbrnation-a, u neku ruku su i pokvarili to ponovno rađanje singla kao muzičkog formata. Došlo je do zbrke zvaničnih i nezvaničnih izdanja, sve dok taj problem početkom prethodne decenije nisu razrešili servisi poput Bandcamp-a, Spotify-a, Deezer-a i ostalih…

U čemu je onda problem? Kao neko ko muziku konzumira preko navedenih striming servisa poslednje generacije, moram da iskažem svoje nezadovoljstvo kada se desi da neki bend, za kim iskazujem interesovanje, izbaci pesmu na YouTube-u, ali ne i na ostalim zvaničnim platformama. Naviknut na to kako tim stvarima barataju strani bendovi,  potpuno mi je nerazumno i suludo kada vidim kako se kod nas ta stvar jednostavno prospušta.

U jednom delu ovih slučajeva, bendovi pesmu izbacuju na digitalne platforme sa ogromnim zakašnjenjem, a ponekad i nikada. Ukoliko težimo da nešto bude oficijelno, onda se moramo povinovati pravilima muzičke distribucije. U slučaju da se to ne uradi, gubitak može biti ogroman. 

Ako je neko naleteo na vašu pesmu na Youtube-u (nebitno da li je uvidu spota ili ne), postoji ogromna mogućnost da će poželeti da to isto učini i na svom omiljenom digitalnom servisu. Da ne pominjem tek koliko to znači za uređivače muzičkij plejlisti, kao što je recimo i ovaj sajt koji čitate. Šta nama vredi ako neki bend ima „novi single“ i spot na YouTube-u, ako  pesmu ne mođemo da stavimo na, recimo, Junkyard Top Serbian Rock listu? U suštini, na gubitku su samo i isključivo bendovi, niko drugi. 

Poenta muzičkih striming servisa je utilizacija pruženih mogučnosti. Ako tvrdite da ste izbacili singl kojim najavljujete album (ili jedostavno samo singl), a njega nema na mestima gde bi trebalo da ga ima, prve svega sami gubite pažnju potencijalnih slušalaca, a pitanje je i da li je sve „official“ kako se obično tvrdi. 

Muzički striming servisi postali su MESTO BROJ 1 za distribuciju muzike u današnje vreme. Ako ne verujete, pogledajte samo generaciju Tik-Tok muzičara i njihove brojke na istim. Sa druge strane, ako mislite da je nemoguće uskladiti da izdanje na Tjubu i recimo Spotify-u bude obavljeno u isto vreme, varate se. Sve što je potrebno da uradite je da konktaktirate vaše cenjene izdavačke kuće, koje bi onda trebalo da kontaktiruju dsitributere i dogovore tačan datum postavljanja muzike na platforme. Ukoliko nemate izdavača, stvar je još i lakša. Datum u tom slučaju odredite sami. 

Da ne bude zabune, ovde ne govorimo ni protiv fizičkih izdanja, ni protiv YouTube-a, besplatnog download-a i ko zna još čega. Govorimo jednostavno o činjenici da izdanje nije izdanje ukoliko ga nema, u istom trenutku, na svim relevantnim mestima gde bi ga trebalo biti. Kada bi strani bendovi tako poslovali, mnogi bi pali u zaborav. Što se domaćih tiče, grešku prave i stari i mladi, a to je jednostavno nedopustivo.

Toliko za ovu priliku. Obratite pažnju i pitajte šta vas zanima. Do sledećeg dela, pozdrav! 

Autor: JP

Share To The World

Tweet