Deset niških klubova u kojima se nekada svirao Rock N Roll a kojih više nema

Muzički klub 81, KPGT, Underground, Rock, samo su neka od legendarnih mesta u kojima se svirao rock ‘n’ roll u Nišu, posebno osamdesetih i devedesetih Dobro poznate priče i anegdote o ovim klubovima ispričane su u mnogim enciklopedijama, filmovima kao i od strane ljudi koji su u ovim klubovima svirali ili posećivali svirke. Ako se osvrnemo na trenutnu situaciju, odnosno na prethodnih desetak godina, videćemo da je broj mesta za rock svirke u gradu drastično opao. Ukoliko ne računamo pandemiju, jedan od tri grada sa najviše stanovnika u našoj državi imao je u pomenutom periodu samo dva mesta koja su se održala: Feedback i Black Stage. No, ostavimo to za sada po strani kako bismo postavili pitanje: Šta se sa gradskom klupskom scenom, odnosno klubovima, dešavalo u tom nekom međuperiodu od 2004/2005. pa sve do 2013/2014.godine? Dakle, za one koji ne čitaju ceo tekst ali su zato brzi na tastaturi – odnosi se na period druge polovine dvehiljaditih i nekoliko početnih godina decenije nakon.

Zbog čega baš ovaj period, pitate se sigurno? Kao što smo već napomenuli, radi se o mestima koja su obeležila duh niškog roknrola i celokupne scene toga vremena. Sa druge strane i sami smo, što kroz sviranje, što kroz druženje i posećivanje svirki drugih bendova, bili deo te iste scene i kretali se tim mestima. Na kraju, gotovo svi klubovi sa ove liste, sem časnih izuzetaka, danas više ne postoje a obzirom da se radi o vremenu pre pojave smart telefona i vremenu nešto sporijeg interneta, foruma i Myspace-a, vrlo je malo podataka o njima na internetu ostalo. Pomenuti Myspace je izgubio svoju datoteku tako da su profili bendova ostali prazni. Nekoliko poznatih foruma je takođe nestalo, poput recimo Balkanrock Foruma, a upravo su su se na takvim mestima mogli pronaći dokazi o svirkama, klubovima i događajima iz ovog perioda. Iz svih ovih navedenih razloga smo se i odlučili za ovaj korak, da iz zaborava povratimo neke od najzanimljivijih trenutaka niške rock scene iz tog pomalo zaboravljenog perioda.

Dobrodošli na putovanje kroz priču o deset niških klubova u kojima se nekada svirala žestoka muzika, a kojih više nema!

1. Yetti

Ovo naše putovanje započinjemo iz zapadnog dela šireg centra grada, tačnije iz ulice Obilićev Venac, ulice koja je poznata po apsurdno velikom broju prodavnica za auto-delove, a u kojoj se nalazio omaleni i nadaleko čuveni klub Yetti. Osim što je nosio takvo ime, klub je i po svom unutrašnjem izgledu stvarno ličio na skrovište ovog mitskog bića. Po svojoj veličini Yetti je definitivno najmanji klub sa ove liste i pored toga što je bio na čak dva sprata. Na prvom je bio šank dok se na drugom se sviralo. Međutim, u ovom klubu dešavale su se neke od značajnijih svirki toga doba i pored, uslovno rečeno, ogromnih nedostataka. Zapravo, ko je mogo da uz uske i uvijene stepenice iznese bubnjeve, pojačala i ozvučenje taj je na kraju i imao nastup. Šalu na stranu. Yettijeste bio mali ali je bio idealan klub za mlade niške bendove koji su se odvažili da započnu svoje karijere. Mogao je da primi oko 100, eventualno 150 ljudi, mada je bilo reči da je na nekim svirkama poput recimo prve svirke grupe Critical Solution bilo i čak 200 posetilaca što je za ovo mesto bilo iznad svakog kapaciteta.

Kroz klub su prošli gotovo svi aktuelni bendovi ovog doba poput Glad, Aria Aeterna, Revolution, Plastic Sunday, Figurative Teather i mnogi drugi, kao izvestan broj bendova sa strane. U Yettiju je mogao da svira ko god je želeo i kada god je bilo slobodnih termina. Naravno, da ne zaboravimo i simbol ovog mesta, omalenu binu koja je tako mala bila još i zaklonjena džinovskim stubom na sredini. Definitivno ne baš idealno mesto za live fotografije, ili neki ozbiljniji scenski nastup. Ipak , i pored svih nedostataka, imati jedno ovakvo mesto bilo je zlata vredno za samu bazu niškog rokenrola. Osim svirki i druženja, bendovi su u jednom periodu u ovom klubu mogli da prave i probe. Šta ćete više od toga. Svoj pik Yetti je doživeo upravo u tih nekoliko poslednjih godina prve decenije dvadesetprvog veka. Već početkom naredne, intezitet svirki se drastično smanjio i već negde od 2013.godine klub se praktično gasi.

Fun Fact – u ovoj ulici auto-delova nalazio i pomenuti legendarni klub Underground. Ko bi rekao da je jedna takva ulica imala čak dva kultna rock mesta?

2.SKC Pravni – Juridicum

Na samo pet minuta hoda ili nekih 350 metara od Yettija, ako je verovati Google mapi, dolazimo do drugog mesta na našoj listi, odnosno do SKC-a Pravnog Fakulteta koji je kasnije dobio naziv Juridicum. Ovo mesto na obodu parka Trga Kralja Aleksandra bilo je verovatno jedno od najboljih mesta za svirke koje je grad u ovom periodu imao. Sviranje na Pravnom, kao i na mnogim drugim niškim fakultetima praktikovalo se još od davnina. Ipak, SKCse kao aktuelni prostor za svirke pojavljuje opet negde na prelasku iz 2006. u 2007.godinu. Za razliku od ostalih klubova sa ove liste, SKC nije bio klub-kafić, već jednostavno prostor sa jako dobrom binom i propratnim prostorijama. Scenski i produkcijski mesto je bilo pravi „real-deal“, tako da i ne čudi da je pored većine niških bendova toga doba poput Deliverance, Styptic, Navta Kriejtiv Kru, Revolution, Glad, Critical Solution, Puls, ovo mesto bilo i poprište mnogih svirki velikana domaće scene poput grupa Block Out, Dža ili Bu, Osvajači, SARS, Orthodox Celts, ali i grupa iz inostranstva poput kanadskog benda Morre i legendarnog pevača grupe Iron Maiden Blaze Bayley-a.

Ovde su se održavale i nadaleko poznate i za ovaj period izuzetno bitne Dvestadvojke. Mnogi su na ovom mestu snimali i spotove, pravili release-party koncerte, čak i snimali svoje nastupe. Pamtimo i sjajni koncert grupe Styptic „After Live“ sa do tada neviđenim scenskim izgledom ovog kluba. Održavali su se i mnogobrojni višednevni festivali. Mesto je bilo veoma prostrano i moglo je da primi pozamašan broj ljudi. Bina je bila velika i prostrana i izdignuta, gde su svi članovi benda mogli da se poređaju, što je bila prava retkost za mnoge niške klubove. Od 2007.godine mesto doživljava pravi procvat sve do neke 2013.godine, Nakon toga dolazi do polakog gašenja i potpunog nestanka ovog kluba i pored činjenice da su koncerti ovde bili uglavnom prepuni. Obzirom da se ne radi o klubu u privatnom vlasništvu koji ne zavisi od prodaje pića, potpuno je neshvatljivo zašto je grad, ili bilo ko ko je odgovoran, dopustio da se jedan ovakav biser od mesta potpuno ugasi.

3. Sweet 2

Dijagonalno od SKC-a, idući kroz Trg Kralja Aleksandra, stigli bi ste do ulice Knjeginje Ljubice prekoputa zgrade Vojne komande, u kojoj se nalazio naš sledeći klub sa ove liste koji je nosio naziv Sweet 2. Da ne bude zabune, postojao i je i Sweet 1 (kod Kalče), ali to je bilo je mesto gde su se obično održavali rođendani, dok je Sweet dvojka u jednom kratkom periodu početkom prošle decenije poslužila i za rock svirke. Tačnije čak i za jedan ceo Metal festivalkoji je se ovde održao 2011.godine, na kojem su između ostalog nastupali Aria Aeterna, Rage Against The Komšije, Critical Solution Revisited i dr. Problem sa ovim klubom je taj što je njegovo korišćenje u svrhe rock i metal svirki bilo kratkotrajno, tako da je na internetu vrlo malo podataka o pomenutim svirkama. Sa aspekta enterijera, klub generalno uopšte nije bio toliko loš.. Imao je i dobro izdvojenu binu i dosta prostora za publiku. Ipak, pošto je sve bilo kratkotrajno, kao i mnoge stvari u ovom gradu, pravo je čudo kako su se ovde uopšte i dešavale bilo kakve svirke.

4. Angie

Ostajemo u istoj ulici i idemo dalje ka mostu koji vodi ka Bulevaru 12.februar, tik nakon raskrsnice kod Ureda, gde pronalazimo još jedno manje poznato mesto gde su se nekad održavale svirke i koje je nosilo naziv Angie. Klub/kafić Angiebio je poprište nekih zanimljivih svirki uglavnom tokom 2007.godine i kratko nakon toga. Dakle, kao i u slučaju prethodnog kluba, o Angie-u takođe nemamo mnogo informacija. Situacija je čak i u toliko gora jer se radi o periodu koji je definitivno pao u ”internetski zaborav”, periodu pre pojave Fejsbuka i svih društvenih mreža nastalih nakon toga. No bilo kako bilo, ono što smo iskopali da vam priložimo kao dokaz da se ovde nekada svirao rock n roll jeste članak o Halloween koncertu 2007.godine na kojem su nastupili bendovi Sepulchrum, Azilot i Blind Fold, koji se može naći u arhivi magazina Helly Cherry iz decembra 2007.godine (broj 62). Vampiri, veštice, kosturi, pali anđeli i ostala bića tame skupilia su se te davne jesenje večeri i ispunili ovaj zanimljiv klub. Nekoliko meseci pre ovog događaja, neki od vas su su možda i prisustvovali jednom pravom „rock n roll fijasku“ koje su pripremile grupe Fear No Bear, Blind Fold i Critical Solution, ili recimo svirci grupe Two Strokes. Iako nisu baš potrajali dugo, klubovi Angie i Sweet 2, oba još i u istoj ulici, pokazali su zapravo koliko je niška rock scena tada bila diverzifikovana i jednostavno interesantnija.

5. Yeabugha

Od mosta i Angie-a šetamo Kejom ka centru sa suprotne strane Banovine, legendarnog prostora na kome se dan danas održavaju koncerti, i doalzimo do Balkanske ulice, one bliže centralnom gradskom trgu, gde je nekada postojao ne jedan, već dva rock kluba. Prvi se zvao Distorzija (ulaz od bioskopa) i predstavljao je kultno mesto niške underground scene koje pamti svirke sve do 2005.godine kada se nažalost gasi i zatvara. Nekoliko godina nakon toga u istoj ulici, tačnije zgradi, nastaje klub simpatičnog imena koje u slobodnom izgovoru jednostavno znači Jebaga. Mesto je počelo sa radom, ako nas pamćenje dobro služi oko 2009.godine, a već 2010. postalo je jedno od najkorišćenijih mesta za svirke gde su zapaženije nastupe imali bendovi tzv. novog niškog talasa poput KZP, Decokvaritelji, Bitange, kao i mnogi drugi već afirmisani bendovi poput recimo benda Glad koji su bili predgrupa Kraljevskom Apartmanu. Da je klub obećavao govori u prilog i činjenica da su nastupe ovde imale i poznatije domaće grupe, između ostalog Rambo Amadeus, Pero Deformero i dr.

Možda jedan od najzanimljivijih nastupa desio se početkom 2010.godine kada se na binu ovog unikatnog mesta popela i legenda njuhorške street-rock scene Adam Bomb, koji je svirao sa mnogim poznatim američkim bendovima poput TKO, Black And Blue, Steel Pulse ali i sa čuvenim pevačem grupe Hanoi Rocks, Michael Monroe-om. Taj concert bio je čak posećeniji od onog u Beogradu koji je ovaj harizmatični gitarista, inače nesuđeni član grupe KISS, na toj turneji održao. Izdignuta prostrana bina i puno prostora za publiku, davale su ovom mestu prednost i stavljale ga praktično u rang najboljih niških klubova. Niš je bio na dobrom putu da dobije još jedno vrhunsko mesto za svirke, ali nažalaost, kako to obično obično uvek biva, sve je potrajalo isuviše kratko. Možemo čak i reći prekratko za mesto ovako velikog potencijala, tako da se klub pretvorio u nešto sasvim drugo. Prava šteta za klub sa takvim predispozicijama u samom centru grada, na samom Keju, koji je bio poznat kao mesto okupljanaja niških rokera, metalaca i uopšte sve kulturno alternativne omladine toga vremena

Fun fact: Ne možemo da odemo odavde a da ne pomenemo i drugi niški klub koji se nalazi u istom ovom kvartu, u ulici paralelnoj sa ovom u kojem su bili Yeabugha i Distorzija, a to je svakako legendarni niški Feedback. Jedan od klubova koji i dan danas postoji i koji radi punom parom.

6. Brod – Kumbara

Napuštamo centar grada i glavnom ulicom idemo do raskrsnice kod Pozorišta i Suda, gde nastavljamo sa pričom o nekadašnjim niškim klubovima. Iz pravca iz kog dolazimo biramo skretanje na levo, međutim samo na kratko. Zapamtite ovu čuvenu gradsku raskrsnicu jer ćemo joj se ubrzo vratiti. Dakle, nekih trista metara odatle ulicom Stefana Prvovenčanog nailazimo na jedan od najpoznatijih niških rock klubova, generalno klubova uopšte, koji će bez obzira na sve zauvek ostati upamćen po imenu Brod, zahvaljujući svom specifičnom i unikatnom spoljašnjem izgledu pre svega. Brodje, jednom rečju, prosto bio legendarno mesto. Ne postoji niški bend iz vremena o kojem govorimo koji ovde nije svirao. Ovako na prvi pogled, izgled kluba može da prevari. Pramac i paluba sa šankom bili su vidljivi sa ulice, ali kao i svaki brod, popularni niški Brod (koji za neko divno čudo nije na Nišavi), imao je i svoje potpalublje na kojem se upravo i dešavala sva ta rock ‘n’ roll magija. U podrumu kluba nalazio se više nego zadovljavajući prostor. Bina je bila nešto manja nego u drugim klubovima ali to nije smetalo bendovima da na ovom mestu izvedu neke od svirki za pamćenje.

Pored samostalinih koncerata niških grupa ovde se održavala i Dvestadvojka, razni muzički festivali ali i legendarni unplugged koncerti koje je grupa Styptic izvodila zajedno sa svojim prijateljima. Nišlije još uvek pamte tribute grupamaAlice In Chains, Pearl Jam, Nirvana i Tool. Klub je svoj pik pod imenom Brod doživeo u periodu 2007-2009.godine a 2010. se ponovo vraća punom parom. pod novim imenom Kumbara bar. Novo ime, stari izgled i slična priča nastavila se i nakon ove promene. Ovde beležimo i jedan Halloween festival na kojem su 2010. pored niških bendova KZP, Represseion Release, Rage Against The Komšije svirali i beogradski Filthy Cathouse i Bolesna Stenad. U kasnijem periodu postojanja ovog kluba mini nastupi održavali su se i u gornjem delu kluba. Brod odnosno Kumbara, možda nije imao najbolji prostor ili najbolju binu u gradu, ali jeste imao taj unikatni niški šmek i duh tog nekadašnjeg undergrounda. Mesto je početkom prošle decenije počelo polako da se gasi što se tiče svirki, primetićete, u isto vreme kao i većina klubova sa ove liste. Rokenrol se nažalost, od tada pa sve do danas, nikada nije povratio u ovaj legendarni prostor u srcu grada.

7. 17, Base, Bauhaus, Black Stage

Vraćamo se na pomenutu raskrsnicu, čekamo zeleno i krećemo u pravcu Nišlijama dobro znanog Imidža, preciznije ulicom Sinđelićev trg, gde na samo nekoliko stotina metara od semafora nailazimo na još jedno kultno i legendarno mesto koje je tokom vremena promenilo mnogo imena, ali je nekako zauvek ostalo upamćeno kao Sedamnestica. E sad, što se tiče perioda o kojem je ovde reč, klub je pored imena 17 nosio još i nazive Bauhaus(po nekim istraživanjima 2005-2006), pa zatim Base od 2008. do 2010.godine, a između svega toga ostalo je zauvek poznato jednostavno kao Sedamnestica. Ovde se, pogađate, takođe održao nemerljiv broj svirki od kojih i neke od nainteresantnijih iz toga doba. Napomenućemo recimo, veliki koncert grupe Puls, pa onda Extreme Daysfestival niških bendova na kojem su nastupili svi aktuelni bendovi te davne 2007.godine poput Neckbone, Styptic, NKK, Revolution, Decubitus, Critical Solution i mnogi drugi. Da Balkanrock nije rasformirao svoj forum, sada bi imali i tačan spisak bendova sa ovog fantastičnog festivala koji je trajao tri dana, jer se na tim stranicama između ostalog nalazio i plakat sa ovog događaja. Nakon što je klub promenio ime u Base 2008.godine legendarni niški gitarista Zoran Stojanović Ciga održao je prvi rođendanski Mama Rock koncert te iste godine, propraćen velikim brojem drugih niških bendova, što će ostati običaj i godišnji događaj koji smo svi nestrpiljivo čekali, a koji se održavao sve do njegove smrti.

Sam po sebi klub je bio zadovoljavajuće veličine. Međutim, imao je izuzetno malu binu na kojoj su bendovi jedva mogli da stanu. Ipak, to u ovom slučaju nikada nije predstavljalo problem. Sama lokacija u srcu grada i blizina drugih mesta za izlaske, davali su ovom klubu prednost nad ostalima. Ovde je na neki način bio prestiž svirati i iz svega toga i potiče taj status kultnog niškog rock kluba koji je ovo mesto zadobilo. Početkom prošle decenije kada je Base prestao sa radom, mesto je neko vreme bilo prazno. Hvatajući paučinu zaborava i sećajući će svih tih glasnih nota koje su prozujale između zidova ovog kluba, 2013/2014. godine ga otkupljuju neki novi ljudi i daju mu ime Black Stage. Kroz Black Stage danas, na neki način, definitivno živi duh nekadašnje Sedamnestice, Bauhausa i Base-a kojih se muzičari i publika uvek rado sećaju. Neka samo tako i ostane…

8. Orange

Od Sedamnestice dalje prema pomenutom Imidžu dolazimo do čuvene Dušanove ulice koja je nadaleko poznata tome što je opevana u stihovima jedne pesme poznate niške ska grupe Proces. Dušanova je to zaslužila iz više razloga. Nekada je ova ulica bila stecište alt-kluture i rokenrola u Nišu, posebno osamdesetih kada je aktuelan bio i čuveni kafić Joy. Ovde je održan i koncert grupe Galija negde krajem osamdesetih, na samoj raskrsnici. Noćni klub Sunset, u periodu o kojem mi govorimo poznat i kao Saloon odnosno From Dusk Til Down, takođe se nalazi u ovoj ulici i bio je glavno mesto niških klupskih cover svirki. Ipak, nešto dalje od ovog kluba nalazimo na sada napušten lokal koji je nekada nosio naziv Orange. U njemu su se pravile svirke slične kao i u obližnjem Sunset-u. Dakle, postojao je „kućni“ bend Orange koji je tu svirao obrade, ali jednom prilikom ovde su nastupili i autorski niški bendovi, tada novoformirani Dreamcathers kao i hard rockeri Critical Solution. Ovakve svirke nisu bile toliko česte ali ih je ipak u određenoj meri bilo. Sve u svemu Dušanova ulica i danas nosi taj duh niškog rokenrola, iako njega tu ima još samo u sećanjima. Mesta o kojima smo ovde pričali i danas su tu. Stoje postojano i trunu nagrižena zaboravom. Treaba im toliko malo, samo malo nove energije, želje, pa onda restauracije i booom. Hej, pa ovde se devedesetih nalazio čak i neprikosnoveni i unikatni kafić Tramvaj, o čemu mi pričamo. Dušanovom ulicom….kada prođeš ti….

9. Klub 2M

Sada već izlazimo iz takozvanog centralnog gradskog gnezda i put nas vodi ka Bulvaru Nemanjića gde nalazimo jedno malo mesto za koje možda nikad ne bi ste pomislili da je bilo iskorišćeno za rock svirke. To mesto se tada zvalo 2M i nalazilo se ispod Bulevarske pijace. Ne baš toliko rokerski na prvi pogled, međutim, samo po sebi mesto je bilo i više nego dovoljno underground, obzirom da se nalazi bukvalno ispod zemlje i da je po svom enterijeru bilo idealno za svirke. Ovde je 2006/2007 stigla Dvestadvojka, rasprostrla svoju opremu, prilkjučila se na talase svog radija i žurka je mogla da počne! Prepun klub, dobre vibracije i svirka bendova poput Puls, Critical Solution, Bušmani, Dargoron, Rain Delay, da napomenemo samo neke. Nema mnogo podataka o tome koliko je svirki bilo održano na ovom mestu na kojem je danas teretana. Postoji velika mogućnost da su se ovde održavali i nastupi nekih drugih muzičkih pravaca, no ipak događaji o kojima ovde pričamo su samo još jedan dokaz o tome da je ovaj grad imao toliko potencijala da ni iz čega stvori i adaptira neka od najluđih mesta za svirke. Mesto nije imalo binu, ali je imalo taj neki mrak, atmosferu dušu dalu za RnR, grafite na zidovima i bilo je izolovano. Šta više treba za dobru rock/metal svirku. Bio je to taj neki specifični duh grada Niša toga vremena, kojeg nažalost danas uopšte više nema.

10. CZKNB

Na samom kraju ovog našeg putovanja kroz vreme i kroz Niš, završavamo nešto izvan izgrada, tačnije u Niškoj Banji gde je u Centru Za Kulturu u ovom periodu održan veliki broj rock svirki. Ovo mesto je vrlo brzo dostiglo status kultnog i nezaobilaznog za niške muzičare, obzirom da su svi tadašnji aktuelni niški bendovi ovde maker jednom u svojoj karijeri svirali. Bilo je samostalnih koncerata, snimanja spotova, takmičarskih festivala i čega sve ne. Zapravo, mesto je bilo dva u jednom. Moglo je da se svira u samom Centru, tačnije zgradi, ali i ispred njega na podijumu koji je gledao na mini amfiteatar. Nešto slično kao Amafi na Keju samo manje. Unutra nije postojala bina ali to nikako nije sprečavalo bendove da sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom ovde održavaju svoje nastupe. Jedina mana ovog mesta bila je u tome što je prevoz ka gradu bio ograničen tako da je bend koji je svirao poslednji uglavnom ostajao sa pola kapaciteta publike te večeri. Ipak, kao što smo već mnogo puta pomenuli do sada, takve sitnice jednostavno nisu uspevale da pokvare dožiljaje sa svirki, recimo poput Balkanrockove borbe bendova 2008.godine, koncerata Plastic Sunday-a, Styptic-a, NKK-a, Embryo Shpayz-a, Bitangi, niških heavy metalaca Glad, odnosno RnR grupe Critical Solution, i mnogih, mnoigh drugih. Mesto počinje aktivno da se koristi kao prostor za svirke negde od 2007.godine i to traje sve negde do početka naredne decenije kada se jednostavno, kao i većina drugih, iz nepoznatih razloga zatvara i gasi. To je ujedno i bila sudbina čitavog niškog rokenrola i uopšte scene u celini, oduvek…

Na kraju, Niš nikada nije bio losanđeleski Sunset Strip ili Sijetl, u smislu scene, ali kada bi ste kojim slučajem vratili u ovaj period, zatekli bi ste se u gradu koji bi vam je ujedno i poznat ali utoliko i stran. Zamislite samo, tri četvrtine ovih klubova sa liste su u svakom momentu, odnosno u svakoj od godina u rasponu od 2005. do 2013. bili aktivni u isto vreme. Ako uzmemo za primer 2007.godinu, dolazimo do podatka da je 8 kluobva sa ove ove liste (svi osim Sweet 2 i Yeabugha), bilo aktuelno u datom trenutku. Ukoliko na to dodate i ostala konvencijalna mesta za festivale i druge vrste svirki, dolazite do zaključka da ste u Nišu nekada mogli čak i da birate na koju ćete svirku ili koncert iči, jer se često dešavalo da su se takvi događaji preklapali. To je posmatrano iz ugla današnjeg stanja nevoravatan i jednostavno frapantan podatak. Nezamislivo! Bolje rečeno zastrašujuće, obzirom na to u kakvom su stanju rock ‘n’ roll i niška muzička scena danas. Još veći paradoks je u tome da ako bi ste u tom svom povratku u prošlost, pitali bilo koji niški bend iz tog doba šta misli o sceni, ili pročitali na njihovim bendskim profilima, svi bi vam uglas rekli isto – SCENA JE MRTVA! Ako je tada bila mrtva, kakva je onda danas?

Odgovor na ovo pitanje nije lako dati i mi to ovom prilikom nećemo ni pokušavati. Ako ste stigli do ovde hvala vam na pažnji i hvala svim bendovima i ljudima koji su nam dozvolili da za ovaj tekst iskoristimo njihove fortografije, kako bi smo vam ovu priču i vizuelno dočarali. Naravno, kao što smo rekli, ovo nisu sva mesta na kojima se tada sviralo, ali o tome, nekom drugom prilikom!

P.S. Izvinjavamo se svim bendovima i akterima koji ovde nisu bili pomenuti. Jednostavno nije lako setiti se svega.

Za kraj, tu je i naša oficijelna Spotify plejlista – Niš Rocks!

Autor: Janko Petrović

Share To The World