Predstavljamo: SuperCharger – Denmark rock sensation!
Debi album ovog kopenhaškog benda pod nazivom Handgranade Blues ugledao je svetlost dana 2009. godine i na njemu se može naći jedanaest pesama „visoko oktanskog“ rock n roll-a, nešto poput Aerosmith-a i Motorhead-a na steroidima (sa produkcijske strane gledano), a sve prošarano zanimljivim brzim klavirskim deonicama. Nekim pesmama kao na primer Let’s Roll i I Wanna Rock, takođe izvestan šmek daje i usna harmonika, u Hanoi Rocks stilu.Na albumu nema balada i sporijih pesama, gotovo sve su odsvirane u drskom, glasnom i prljavom maniru. Nepreus-ov vokal je u nekim trenucima čak malo i neprepoznatljiv i zamrljan, odnosno deluje kao neka vrsta growl-a. Sve u svemu, ona sirena koja otvara prvu pesmu (koja inače nosi naziv kao i sam album), dobro opisuje i ilustruje šta to slušalac zapravo može da očekuje. Čim „ulete“ klavijature i solo na wah-u, stvar postaje jasnija, Sledeća Gotta Get It Right uz naslovnu numeru predstavlja bolje trenutke u prvom delu albuma, dok se u drugom najviše izdvajaju Shame Baby i verovatno najpoznatija Hell Motel. Sve u svemu, za one koji vole ovakav energetski super-napunjeni aerosmith-motorhead-acdc rock n roll, nema bolje stvari nego da zvučnike odvrnete do kraja i pustite da vam se soba pretvori u sliku sa omota.
Na sledećem albumu That’s How We Roll iz 2011.godine, SuperCharger isporučuju takođe dvanaest novih pesama,s tim što ovoga puta papučica na gasu nije nabijena do daske, kao što je to bio slučaj na albumu prvencu. Produkcijski ova ploča zvuči manje „besno“ od prethodne, što je verovatno i odraz muzičkog sazrevanja,ali ovi Danci nisu igubili prepoznatljivu „sleazy“ notu sa početka karijere. Sa druge strane ovaj album je i nešto raznovrsniji od prethodnog u samom muzičkom smislu. Prve dve pesme Heart On Overdrive i Rise And Fall su odlični rock n roll komadi brzog tempa, oštih rifova i praskavog klavira. Nakon njih sledi i prva varijacija u muzičkom smislu, nešto laganija stvar Are You Satisfied u potpunom brit-pop maniru. Pored toga SuperChager na ovom izdanju koketiraju i sa nekom vrstom „južnjačkog“ rock-a, koliko to može uopšte zvučati „južno“ s obzirom odakle dolaze. To se pre svega odnosi na pesme poput Mr. Ferguson, Ruters Of The Day kao i na poslednjoj Sunrise Over Reperbahn. Tu je i jedna lagana Redemption Song u duetu sa Mia-om Coldheart. Od ostalih već možemo reći klasičnih SuperCharger „rokačina“ sa bazičnom rock postavkom, možemo izdvojiti You Disgust Me i From Another Planet (moj favorit). Sve u svemu album zvuči sasvim pristojno u celini, neko će reći da bi možda ovako zvucali AC DC da do današnjeg dana nisu ostarili. Ima tu takođe malo The Quierboys-a i Black Crows-a. Ovo izdanje je u svakom slučaju mnogo ozbiljnije i zrelije od albuma prvenca koji odiše tom nekom početničkom sirovošću,što svakako nije ništa loše. U suštini ako vam se dopao album prvenac, ne vidim zašto ne bi i ovaj.
Na trećem albumu Broken Hearts and Fallaparts, koji je izašao 2014.godine, dolazi neminovno do sublimacije svega onoga najboljeg što ovaj bend može da pruži, u odnosu na njihovu dosadašnju karijeru. Produkcija i sam zvuk albuma su najbolji i najprimereniji do sada. Danski „dinamit“, kako se inače ovaj bend još naziva u rock n roll svetu,još jednom donosi dvanaest ( magična brojka) novih, svežih i onako energetski nabijenih pesama, Na samom početku jedan pravi punk rock ugriz i to u Like A Pit Bull stilu, kako se inače i zove pesma, postaviće stvari na svoje mesto već na samom startu, a ukoliko posle toga pomislite da malo odmorite, sledeća Supercharged vam to neće dopustiti sigurno. Obe numere nekako neodoljivo podsećaju na „vibe“ švedskih velikana Backyard Babies. Nakon njih sledi bez premca najveći hit ovog benda. Pesma Blood Red Lips na kojoj je uvodni rif na slajd gitari odsvirao David Johannesson član švedskog rock benda Mustasch, a kao gost se pojavljuje još jedan člam ovog benda Ralf Gyllenhammar. Ova pesma jednostavno poseduje sve ono najbolje od SuperCharger-a. Dovoljno energična, dovoljno „sleazy“, sa jasnim i glasnim refrenima. Pravi pravcati hit! Nakon toga sledi još jedna „prljava“ rokačina Hold On Body, kao i Five Hours of Nothing na kojoj možemo čuti i pevača već pmenutih Backyard Babies Nicke Borg-a. Naredna takođe slajdovana Yeah Yeah Yeah, kao i Suzi The Uzi dopunju ovaj album tako da ne ostaje baš mnogo mesta na kojem bi smo mogli reći da su SuperCharger omanuli. To je ta ujednačenost koja krasi ovu ploču. Do kraja albuma ostaje još tri veoma dobrih SC numera prolivenim svim onim što su ovi momci godinama prikupljali od svojih idola. Pre svega Get What You Deserve, The Crash i From The Gutter. Kao i na prethodnom albumu i ovde se mogu čuti dve „southern“ stvari. Prva je Hangover In Hamburg a poslednja baladoidna Goodbye Copenhagen sa kojom se i završava ovo više nego dobro izdanje. U svakom slučaju najbolji, najpotpuniji i najzreliji album do sada u diskografiji ovih danskih rokera. Ako do sad niste našli ništa što odgovara vašem uhu, ovde sigurno hoćete. Svakako poslušajte ovaj svojevrsni miks „sleazy“ Backyard-a odnosno Guns-a sa njihvih UYI pesama u Izzy-Duff maniru.
To bi u suštini bilo sve što treba pomenuti kada je ovaj danski bend u pitanju, gledano iz muzičkog ugla. Za kraj bi se još samo osvrnuo na jednu jedinu stvar koja nekako odskače od svega, i to ne baš u pozitivnom smislu, a tiče se samog imena ove grupe. Jednostavno najslabija tačka je naziv SuperCharger, koji su ovi momci odabrali kao ime za bend. Slušajući njihove intervjue stekao sam utisak da su i oni sami svesni tog nedostatka. Jednostavno problem je u tome što postoji makar još deset bendova širom sveta koji su poznati pod ovakvim nazivom i to za neki dalji napredak može i te kako da uspori stvari. Da napomenem samo, autroska prava itd. Ime benda je jedna od najosnovnijih stvari u muzici, i tome se mora voditi računa. Možda u budućnosti i dođe do prmene naziva, ostaje da se vidi. No do tad, nadam se da će se naći oni koje će privući muzika ovih Danca. Eto makar do utakmice 14.novembra kada ćemo odmeriti snage sa njima u fudbalu…
Novembar 2014. Autor: Janko Petrović
