Slash – intervju za Classic Rock - JunkYard Rock Stories

Ekskluzivni intervju opuštenog tipa za julski broj magazina Classic Rock.

Heavy Load – Teška pitanja za teške rokere

Slash o tome kako je biti slavan, zavisnosti i Google alarmima za dinosauruse.

Ovog meseca, tačnije 23.jula, Slash puni ravno pedeset godina. To je svakako veliki uspeh za čoveka koji je proveo dvanaest godina u „najopasnijem bendu na svetu“; za čoveka koji je svoj 23. rođendan nazdravljivao votkom pošto mu je jezik od prekomernog konzumiranja Jack Daniels-a postao braon; ali i čoveka kome je u 35.godini života ugrađen defibrilator u srce, kao posledica godina teškog konzimiranja alkohola i opojnih droga.

Direktno na liniji iz Houston Texas-a, tipično opušten i u dobrom raspoloženju, Slash diskutuje o životu rok zvezde ali i o tome šta je za sve te godine naučio.

CR: Polako se približava jubilarni 50. rođendan. Kako se osećaš povodom toga?

Slash: Nije to toliko velika stvar, ali sa druge strane, možda i jeste. Osećam se pobednički jer sam uspeo da doguram ovoliko daleko. (smeh)

CR: Retko ko bi se kladio na tebe da ćeš toliko dogurati, recimo tamo neke 1987.

Slash: Iskreno, ne bih ni ja stavio nešto puno para na sebe u to vreme.

CR: Da li si srećan sa trenutnim stanjem u životu? Da li je čaša polupuna?

Slash: Čaša je za mene uvek polupuna. Sada je sve u savršenom redu. Imamo izvanrednu turneju i moj bend rastura.

CR: Da li se to odnosi i na novi DVD Live At The Roxy?

Slash: Ha! Ok. Mi smo uradili četri klupske svirke za promociju albuma Apocalyptic Love 2014 i snimili jednu od njih u Roxy klubu Los Andjelesu. DVD je odlično uhvatio svu tu energiju i haos na bini koji se stvara na tim kako da kažem, „šljunkovitim“ svirkama.

CR: Već trideset godina si poznata svetska muzička zvezda. Da li još uvek postoje neka mesta gde možeš proći neopaženo?

Slash: Nisam ja baš „celebrity“ tip. Moj život je prilično miran. Sa druge strane ako izlaziš u klubove ili restorane gde se ljudi druže i izlaze da bi videli poznate zvezde, ne možeš reći da si šokiran ako te ljudi prepoznaju zar ne?

CR: Kolika je cena slave?

Slash: Sigurno je da tu postoji određeni vid žrtvovanja, kao na primer gubljenje osećaja anonimnosti. Ali svako je uglavnom svestan onoga u šta se upušta, tako da, zašto uopšte kukati o tome.

CR: Na koju stvar si najponosniji u svom životu?

Slash: Moja deca pre svega, bez ikakve sumnje. Takođe sam ponosan i na stvari koje radim sa ljubavlju a koje me posle toga čine srećnim. Ponekad ih možeš uzeti i zdravo za gotovo ali ja se trudim da to ne radim.

CR: Da li veruješ u Boga?

Slash: Nisam čovek koji praktikuje nikakav vid posebne religijske opredeljenosti, ali sam spreman da makar prihvatim da ipak postoji neka uzvišena snaga koje sve pokreće.

CR: Pevač benda Slash and Co., Myles Kennedy kaže da si pravi ekspert za dinosauruse.

Slash: Pa ne bih baš rekao da sam ekspert, ali sigurno znam malo više od običnih ljudi sa prosečnim znanjem o tome. Te stvari su me interesovale još od detinjstva i redovno upotpunjujem svoje znanje o tome. Imam instliran čak i Google alarm za dinosauruse!

CR: S obzirom da si tokom života imao zaista impozantan broj različitih zmija za kućne ljubimce, da li nam možeš reći nešto o tome, da li je moguće razviti bilo kakvu vrstu veze sa zmijom kao sa recimo psom?

Slash: Reptili nisu topli i čupavi, tako da ne možete imati neka prevelika očekivanja od njih. Ali kada jednom to shvatite, moći če te da razumete njihovu ličnost onakvu kakva jeste. Posle toliko različitih zmija koje sam imao mogu da kažem da sam sa njima razvio određenu vrstu bliskosti.

CR: Šta bi izdvojio kao definitivno najveće bacanje para, odnosno najlošije potrošen novac u tvom životu?

Slash: Decenije besomučnog trošenja para na razne vrste opijata nije baš bio pametno iskorišćen novac.

CR: Možda ne baš najbolje potrošen novac, ali bilo je zabavno zar ne?

Slash: Da, tada je bilo zabavno.

CR: A kada je prestalo da bude zabavno?

Slash: Sećam se trenutka kada sam bio toliko onesposobljen na jednoj srednjoškolskoj pijanci na kojoj smo svirali. Negde na pola nastupa jednostavno sam spustio gitaru jer više nisam mogao da nastavim da sviram, toliko je bilo loše. To nikako nije bilo zavbavno.

CR: Koji je to najgori momenat u tvojoj dosadašnjoj karijeri?

Slash: Bilo je to u Teksasu 1989.godine. Koncert Guns N Roses-a, na kome je bend bio toliko raspadnut i to pred ogromnim auditorijumom. Bilo je toliko očajno na samoj bini u pokušaju da ne dođe do totalnog haosa, da ja sve do danas imam noćne more sa tog nasutpa.

CR: Čak i sada?

Slash: To je košmar koji mi se stalno ponavlja. Ali ja ipak mislim da je upravo to ono što me je održalo do danas, kroz različite životne situacije.

CR: Za čime najviše žališ?

Slash: Ne verujem u takve stvari. Što se mene tiče, nikada nikog nisam namerno povredio ili naneo štetu bilo kakve vrste. A sve ono što sam uradio sam sebi, to je jednostavno život. Ne verujem u te priče o nošenju sopstvenog žala…

CR: Evo jednog lakog: u čemu je smisao života?

Slash: Da da, to je dobro pitanje. Reko bih da je za mene smisao života u tome da čovek treba pokušati da provede ovo ograničeno vreme postojanja kao pozitivna osoba, tako što će biti dobar prema drugima i raditi ono što ga čini srećnim.

CR: I šta misliš da bi trebalo da piše na tvom nadgrobnom spomeniku?

Slash: Pa ne bih baš voleo da ja budem taj koji će reći tako nešto. Ispada nekako previše uobraženo. Neka budu samo datumi i to je dovoljno, valjda.

Izvor: Classic Rock – jul 2015.
Intervju: Paul Elliott
Prevod: JP
Slike: 1) slashparadise.com 2)fortemag.com

Share To The World