3 u 1 Recenzija – Danko Jones, Dobermann & Niterain
Adrenalinska energija, visoko oktansko gorivo i bombastično prljavi rock
Sa sigurnošću se može reći da je cela ova prethodna rečenica skupljena u prva tri i po minuta ovog albuma, tačnije u pesmi I Gotta Rock. Brzo, furiozno, melodično i šmekerski u Dankovom maniru. Potom ide My LIttle Rock n Roll koja je nešto više rokerskija od prethodne pank-rock numere, moglo bi se reći čak i prava pesma za žurke i za neko fino đuskanje. Inače Danko Jones je poznat po tome što se njegovi tekstovi i same pesme bave tematikom poput ove – slavljenje rokenrola onakvog kakav jeste i načina života koji to prati. A da, da ne zaboravimo naravno i slavljenje „ljubavi“! Prosto ko pasulj. Going Out Tonight dokazuje upravo iznesenu tvrdnju u svom melodičnom „oooo“ maniru, koji je zapravo još jedna od prepoznatljivosti ovog benda. Jedan od potencijalnih hitova svkako. Naredna You Are My Woman zvuči malo više kao neki Thin Lizzy, što je moglo bi se reći blago koketiranje sa classic rock stvarima i zvuči potpuno prihvatljivo na prvo slušanje. Čak i Dankov glas zvuči totalno Lynnot-ovski, iako je ovaj ipak bio Irac. Do It Every Night je svojevrsna oda onome što rock bendovi inače svako veče rade. Rock je slojevita stvar, nije to uvek samo uživanje i ova pesma govori o onoj drugoj strani i tereta koji takav način života nosi. Sledeća Let’s Start Dancing svojom furioznošću i brzinom tera Danka da gotovo odrepuje a potonja Wild Cat dokazuje svu tu već pomenutu neumornost i energiju ovog benda. Pesma zapravo zvuči kao da je mačka upravo popila par Red Bull-ova i počela da leprša ili se pretvorila u podivljalog pantera. Nakon mačke koja je upravo dobila krila, sledi i She Likes It sa veoma zanimljivim i intenzivnim gitarskim rifovanjem, što dokazuje i drugu stranu talenta ovih momaka a to je njihovo izvrsno muziciranje. Poslednje tri pesme na albumu nastavljaju u istom pravcu kao i do sada. Prljava Succes In Bed je u totalnom KISS maniru, a to, nadam se, znate šta znači. Diamond Lady je još jedna Danko-energetic-adrenalized-ispod kaiša, a pritom uz sve to melodična stvar. Za kraj je ostavljena i pesma Revolution (But Then We Make Love) po malo komične tematike gde ljudi bivaju prekinuti u vođenju ljubavi usled stvari koje ih muče, poput revolucija, globalnog zagrevanja itd.
Divlja mačka je, kao što možemo videti, album na kome nema mnogo toga što će vas da vas iznenadi, ali hej, pa zar to upravo nije ono što Danko i njegov trio najbolje rade. Možda je za nijansu mekši od nekih prethodnih izdanja, ali svi potrebni derivati su i dalje tu. Energija, adrenalin, Red Bull, ritmovi koji udaraju nisko, melodije, horsko pevanje i sve ono drugo što krasi ovaj bend. Današnja rock scena definitivno ne bi bila ista bez ove grupe. Danko Jones nas podseća kako je rock n roll po nekad jako prosta i efektna stvar. Čak šta više, uspeo je da nam svima podigne energiju do daske one daleke 2010.godine u BG Areni, pre nego što smo videli čudo večeri. Pevali smo svi u glas i skakali, baš onako kako i treba kad su gosn. Jones i njegov trio u pitanju. Pustite i rokajte!
Dobermann – Pure Breed (2017)
Dakle basista Paul Del Bello i njegov bend Dobermann su tu negde na sličnom muzičkom tragu. Vidi se da je čovek ispekao zanat prelazeći gotovo celu planetu, i to u kombiju, svirajući po raznim klubovima i rupčagama. Muzika grupe Dobermann se stoga može opisati kao visoko oktanski, pravi pravcati, prljavi rock n roll, godinama kalemnjen iz već pomenutih belosvetskih „rupčaga“. Nema tu ničega ektravagantnog, niti bilo kakvog foliranja. To je jednostavno classic/hard/modren rock škola iz srca i bez mnogo filozofiranja. Na albumu, koji je inače četvrto izdanje benda, nalazi se 10 pesama od kojih prva SPNC predstavlja jedan i po minut introa. War Thunder, koja kreće odmah potom, pesma koja je koja je isto tako moćna kao što kaže i njen naziv. Ovo je stvar koja će vas sigurno naterati na neki „air guitar“ ili „headbang“. Melodični i pevljivi refreni daju joj još više na privlačnosti a i dokaz su odličnih Paul-ovih vokalnih sposobnosti. Odmah nakon nje kreće i rif iz Taking In The Outtakes. Još jedna stvar koja će zadovoljiti svakog ljubitelja ljutog hard rock-a. Na trećoj numeri Radioactive imamo i gostovanje jednog poznatog i velikog imena. U pitanju je Ron Bumblefoot Thal koji je odsvirao opako dobar solo u ovoj pesmi. Čevtvrta po redu pesma Pure Breed, po kojoj i album nosi naziv, je još jedna klasična visoko oktanska rock n roll stvar. Na petom mestu je možda i najzanimljivija pesma na albumu. Ako ste ikada imali bend i u njemu imali probleme sa bubnjarima, pronaćićete se u ovoj pesmi definitivno. Pesma nosi jednostavan naziv: I Fucking Hate Drummers. Mora da je Paul baš kuburio sa bubnjarima kada je ovako nešto napisao. Do kraja album imamo po malo pankersku I Need A Holiday, garažnu Stuck In Trafic. Poslednje dve Hometown i Magic Mountain su nešto slabijeg inteziteta ali su i svakako slušljive.
Uprkos nešto slabijim završnim pesmama ovo je i više nego solidno izdanje grupe Dobermann. Pure Breed je dokaz da još uvek postoje ljudi koji rock n roll sviraju iz srca ali i da Italijani i te kako umeju da rokaju. Ovih 36 minuta prljavog, bučnog , ogoljenog i himničnog muzicrianja, vam sigurno neće škoditi i potsetiće vas na slavne dane ove muzike. Definitivno preporučujem svakome ko je i dalje željan dobre i dosledne rock svirke. Zapravo ovaj bend bi trebalo videti uživo, a s obzirom da su i sami ekstremno aktivni, ne bi me začudilo da zasviraju i kod nas. Samo naravno, da ne prođu kao Adam Bomb pre sedam godina, to kažem iz najbolje namere, jer ovi momci to svakako ne zaslužuju. Možete ih naći na svim digitalnim platformama kao i na tjubu.
Niterain – Vendetta (2016)
To bi bilo sve u ovoj provoj 3 u 1 recenziji. Dakle imali smo jedan adrenalizovano-energični pank rock album, jedan visoko oktsanski hard rock i jedan bombastično-prljavi sleaze/glam. Ono što ih sve povezuje: u osnovi čist r’n’r na tri slična ali i potpuno različita naćina. Ako vam se kafa ohladila možete preći na slušanje!
maj 2017.godine Autor: JP