Intervju:Q&A sa Nick Z Marinom, klavijaturistom grupa Yingwie Malmsteen, Generation Axe i NZM

Pred vama je eksluzivni intervju sa Nick Z Marinom a.k.a. Željkom Marinovićem, čovekom koji je dotakao zvezde, čovekom koji je svirao sa nekim od najpoznatijih i najboljih muzičara na planeti, klavijaturistom čije je sviranje po brzini uporedivo sa Malmsteen-ovom gitarom, čovekom koji živi rock’n’roll rame uz rame sa legendama ovog žanra.

Rođen u Negotinu, Željko se 1995.godine seli u SAD gde otvara novu stranicu svog muzičkog života. Kao multitalentovan i školovan muzičar počinje da se kreće muzičkim krugovima koji će ga odvesti pravo u tabor jednog od najboljih (i najbržih) gitarskih virtuoza na svetu, Yngwie Malmsteen-a, sa kojim ostaje i do dan danas. U međuvremenu sam Željko postaje Nick Z Marino, osniva i svoj bend NZM i nastupa sa mnogim poznatim kraljevima hard n heavy muzike.

Da ne dužimo previše, pred vama je eksluzivni intervju, koji smo sa Nick-om zajedničkim snagama uradili Nikola Trifić, urednik sjajnog društveno-političkog portala Geostrateg , i ja, u kojem smo opušteno popričali o Nick-ovoj karijeri.

Put od Negotina do Floride… Da li je to dužina staze tvojih snova? Od jednog malog grada i male zemlje, do scene koju sanja svaki roker i metalac na svetu?

Nick Z Marino: Kao da je juče bilo, sećam se zvezdane noći u Negotinu i ćaskanja sa drugarima iz benda posle proba. Imali smo nekih 16 godina i pošteno smo bili napaljeni posle sviranja Deep Purple-a i Led Zeppelin-a na probi. Često bi gledali u nebo i maštali kako bi smo i mi jednog dana mogli svirati na velikoj sceni i putovati svetom. Znajući da sam na klavijaturi skoro u potpunosti „skinuo“ svirku John Lord-a, i da mogu da otpevam visoke tonove Ian Gillan-a formirala se velika energija koja mi je davala nadu da je tako nešto ipak dostižno. Nisam znao kako i kad, ali sam imao neku iskru koja mi je govorila da je sve moguće.

Dugo si u Americi. Mišljenja o toj zemlji su podeljena; Šta za tebe predstavlja Amerika? Odnosno, da li je onaj famozni „američki san“ bajka ili realnost?

Nick Z Marino: Kako za koga, ali ako imate talenat, znanje, volju i energiju, verovali ili ne „američki san“ je istina. Nisam ni sam verovao, ali je u principu bolje nego što sam zamišljao, Amerika je jedan veliki eksperiment, koji je započeo pre nekih 250 godina. Jako pametni ljudi (founding fathers) imali su ideju da na „novom kontinentu“ formiraju novu – modernu državu sa maksimalnom demokratijom. Daleko od toga da je Amerika savršena, posebno u spoljnoj politici, ali je sigurno najbolja zemlja za uspeh i ostvarenje sna u najkraćem roku. Isto tako, granice između vera i nacija su skoro izbrisane, tako da se svako oseća kao svoj u ovoj zemlji.

Imaš klasično muzičko obrazovanje, što je više nego evidentno kada je reč o tvom stvaralaštvu, i to je svakako jedan od tvojih „trejdmarkova“. No, koje bi rock i metal grupe, a koje klasičare, izdvojio kao one koji su na tebe ostavili najjači utisak? Odnosno koji su najviše doprineli tvom muzičkom sazrevanju u životu uopšte?

Nick Z Marino: Uh, lista je dugačka. Od rock bendova to su: Deep Purple, Led Zeppelin, AC/DC, Queen, Iron Maiden, Yngwie Malmsteen, Scorpions, Symphony X, Stratovarius… Moram da pomenem i domaće: Smak, Bijelo Dugme i Time. Kada je reč o „klasičarima“ izdvajam: Baha, Betovena, Šopena i Mocarta.

Prva asocijacija na rock i metal je gitara. Ipak, mnogi misle da si ti svojim talentom i scenskim nastupom pokazao da se može biti „glavni igrač“ na bini i na klavijaturama. Kako to komentarišeš?

Nick Z Marino: Tačno, u mom bendu su solo gitara i solo klavijature na istom nivou.

Imaš status jednog od najboljih power metal pevača i klavijaturista na svetu. Da li je power metal slepa ulica rock sveta, ili je njegov prirodni iskorak, napredak, njegova evolucija?

Nick Z Marino: Power metal je samo jedna grana heavy metala. Mnogi ocenjuju NZM i kao progressive rock i neo-classical rock . Kada mene pitaju – šta znači NZM, ja im odgovorim, da osim mojih inicjala (Nick Zeljko Marinovich), NZM znači i neo classical zombie metal.

S obzirom da si se u SAD preselio sredinom 90-ih, možeš i nam reći kako je izgledala tadašnja muzička scena, imajući u vidu promene koje su se desile neposredno pre toga, od urušavanja tzv. glam metal scene 80-ih, pojave grunge-a kao novog muzičkog talasa i uopšte zaokreta celokupne muzičke industrije tog doba? Kako si se ti našao u tvom novom svetu kao muzičar?

Nick Z Marino: Jako sam bio razočaran u grunge. Posle famoznih 70-ih i 80-ih činilo se da su rock i metal degradirani. Osim Soundgarden-a nisam gotivio skoro ni jedan bend. Ipak, svakako treba imati respekt za ceo taj pokret jer je usledio kao revolt i zasićenje na hair metal muzičku hiperprodukciju. Promena je uvek potrebna i korisna, pa makar i kad degradira u kvalitetu. Na svu sreću metal se oporavio vrlo brzo.

U svojoj karijeri radio sa puno muzičara. među kojima su neki od najpoznatijih i najcenjenijih muzičara rock i metal sveta uopšte. Šta je to što te je svih tih godina „vodilo“ da budeš involviran u toliko različitih projekata?

Nick Z Marino: Pa, smatram da su kvalitet i kvantitet uvek pozitivne stvari. More is more! Svako iskustvo donosi nešto novo.

Kako je uopšte došlo do saradnje sa jednim od najboljih gitarista na svetu, Yngwie Malmsteen–om, kada si 2005. po prvi put pristupio njegovom bendu, što je, moglo bi se reći, bio ogroman korak u tvojoj karijeri?

Nick Z Marino: Da, oktobar 2005. je mesec kada sam se upoznao sa Yngwie-em. Jedan od prodavaca muzičkih instrumenata u poznatom „Guitar Center Shop-u“ mi je dostavio Yngwie-ev menagement broj i rekao da Yngwie, koji navraća često u isti shop, ima audiciju za klavijaturistu. Okrenuo sam broj i saznao za datum audicije. Otišao sam i odsvirao tri pesme. Sledeći dan dobio sam poziv od Yngwie-a i saznao da sam primljen. Može se reći da sam bio na pravom mestu u pravom trenutku. Dobio sam opširan materijal za turneju i nekih šest, sedam dana da naučim sve. Nazvao sam Yngwie-a i rekao mu da nisam siguran da mogu sve to da naučim tako brzo i da odsviram sa tom preciznošću…On mi je odgovorio: “ Možeš, možeš… Ja sam te procenio i samo vežbaj. Brzina će sama doći.“ Tako je i bilo. Posle dva dana ukapirao sam da to mogu, i da nisam bio svestan svojih sposobnosti. Prva turneja je bila u SAD i Japanu 2005. „Unleash The Fury„, turneja sa Dogie White-om, kao glavnim pevačem.

Pitanje koje interesuje svakog klinca koji u svoje ruke uzme gitaru: Da li je Yngwie apsolutni kralj tog instrumenta?

Nick Z Marino: Postoje fenomenalni gitaristi koji su „kraljevi“, a postoje i oni koji su ne samo fenomenalni, nego su osnovali novi pravac i promenili istoriju. To su „Guitar Gods“ (bogovi gitare). Yngwie je jedan od njih.

Prvi album Malmsteen-a na kojem si potpisan kao autor, je album iz 2010. Relentless, na kojem je za vokale bio zadužen i nekadašnji pevač bendova Judas Priest i Iced Earth – Tim Ripper Owens, koji je početkom ove godine izbacio album sa novom supergrupom A New Revenge. Možeš li nam opisati kako izgleda proces rada na albumu, od pre-produkcije, snimanja, pa sve do realizacije, sa legendama poput Malmsteen-a i Owens-a? Kakav je osećaj raditi u takvim okolnostima?

Nick Z Marino: Ja sam veoma dobar prijatelj sa Ripper-om i naša saradnja se nastavila kada je on istupio iz benda. Što se tiče snimanja Relentless, ja sam dobio svoj termin sa Yngwie-em i njegovom studiju. Znači album nismo svirali u isto vreme.

Na live izdanju Spellbound Live in Tampa 2014, odnosno turneji na kojoj je taj cd/dvd snimljen, preuzeo si ulogu glavnog vokala u grupi. Kako se to desilo i kako si se snašao u toj ulozi?

Nick Z Marino: Ja sam zapravo postao lead singer kada je 2012. Ripper istupio iz benda. Ne znam tačno detalje njegovog odlaska (ili otpuštanja), ali u leto 2012. Yngwie me je pitao da pevam i sviram u isto vreme. Ja sam ponovo odgovorio da nisam siguran da li to mogu, a on je ponovio ono: Možeš, možeš… Od tada smo četvorka.

U svojoj bogatoj muzičkoj karijeri nastupao si u grupi, ili bolje rečeno, projektu Generation Axe, gde si imao prilike da deliš binu sa legendarnim gitaristima poput Steve Vai-a, Zakk Wylde-a, Nuno Battencourt-a, Tosin Abasi-a, i naravno samog Yngwie-a. Kako je uopšte došlo do te ideje, ko je njen tvorac, i kako je sve počelo?

Nick Z Marino: Tvorac ideje je Steve Vai, a ceo projekat je nastavak G3 iz 2003. Steve je pozvao Yngwie-a, a Yngwie mene. Normalno, ja sam morao da naučim meterijal za ostale gitariste. Ceo show traje 3 sata i 55 minuta.

Navedeni članovi grupe Generation Axe, su u pravom smislu reči „idoli“. Kakvi su oni inače van bine, i kako se uklapaju jedni sa drugima?

Nick Z Marino: Svi su super ortaci. Posebno su cool Nuno i Zakk, a Steve ima veliko srce. Yngwie priča najbolje viceve, a Tosin Abassi je pravi Kazanova. Proveo sam dve turneje od po osam nedelja u istom busu sa njima. Luksuzni autobus sa krevetima, kupatilom, dnevnom sobom i kuhinjom, predstavljao nam je i hotel i prevozno sredstvo u isto vreme. Zato svi znamo sve o svakome. Imao sam prilike da čujem najinteresantnije anegdote sa istorijske turneje Steve Vai-a sa Frank Zappa-om i Whitensake-om, Zakk Wylde-a sa Ozzy-em, Nuno Battencourt-a sa Extreme-om i Rhianna-om, Yngwie-a sa njegovim prethodnim pevačima i Tosin-ove sa njegovim ženskama. Moram da spomenem i ostatak benda, basistu Pete Griffin-a i bubnjara JP Bouviet-a, koji su odlični muzičari.

Uzgred, da li je Generation Axe nešto najbolje što rock i metal svet može da ponudi?

Nick Z Marino: U gitarskom svetu, da!

Bio si i deo grupe Voices Of Metal, u kojoj je takođe pomenuti Tim Ripper Owens, kao i Mike Viscera, Edu Falachi i John Ivan. Kaži nam nešto o tome.

Nick Z Marino: Sjajan doživljaj. Proveli smo par sedmica zajedno u Meksiku. Osnivač ideje je John Ivan. Planovi su da sledeća turneja uključi i i druge poznate pevače i muzičare u metalu.

Kada se pogleda lista ljudi sa kojima si radio, ona je impresivna, jezivo dobra. Ipak, da li je postoji neko sa kim nisi sarađivao, a voleo bi da sarađuješ u budućnosti?

Nick Z Marino: Whitesnake, možda?!

Tvoj solo bend NZM osnovan je 2010. i do sada ste objavili tri albuma, zapravo prvi album Freedom Has No Price iz 2010. je bio pod imenom Nick Marino. Poslednje što smo mogli čuti je single Under A Spell iz 2018. Da li je to najava nekog budućeg izdanja, i da li možemo očekivati nešto novo od NZM?

Nick Z Marino: Normalno! Radimo punom parom za novi album. Polovina pesama je već izmiksana. Očekujem da bude objavljen početkom sledeće godine.

NZM pored tebe čine: Taylor Sallivan, Brian Wilson i Denver Cooper. Stiče se utisak da su ozbiljni metal muzičari?

Nick Z Marino: Da, oni su mladi momci ali izuzetno talentovani i motivisani.

Ime tvog albuma i velikog hita kaže: „Freedom Has No Price“, odnosno „sloboda nema cenu“. Da li je to glavna poruka rocka i metala, ali uopšte i umetnosti?

Nick Z Marino: Ne samo umetnosti. Za mene je to suština sveta.

Nedavno si imao i prvu turneju u Srbiji. Kakvi su utisci sa te turneje, i koliko ovdašnja scena poznaje lik i delo Nick Z Marina?

Nick Z Marino: Utisci su bili fenomenalni. Posle 30 godina nastupati u svojoj zemlji bilo je veoma sentimentalno sa jedne strane… S druge strane bilo je pravo ohrabrenje videti da je rock još uvek u snazi, i da ima svoju publiku.

Tvoj prateći bend na turneji bio je sastavljen od vrhunskih muzičara sa domaće scene poput gitariste Nenada Bojkovića, basiste Ivana Đerfija i bubnjara Miće Kovačevića, koji je, verovao ili ne, pored mnogih bendova i projekata, učestvovao i na snimanju albuma moje grupe Filthy Cathouse 2012.godine. Kakvi su tvoji utisci o njima i kakva je bila saradnja?

Nick Z Marino: Sjani momci i odlični muzičari. Zaista smo imali great time… Oduševljen sam njihovom profesionalnošću. Muzički su na najvećem nivou i mogli bi da sviraju sa bilo kim u Americi. Moj repertoar su naučili savršeno u kratkom roku. Super su ortaci i planiram da sarađujem sa njima i u buduće, kada dođem na solo balkanske turneje.

Kada te možemo ponovo očekivati u Srbiji, kao NZM ili sa Malmsteen-om?

Nick Z Marino: Radimo na tome. Najverovatnije u proleće sledeće godine.

Kakav je Nick Z Marino van bine, šta radiš u slobodno vreme?

Nick Z Marino: Koristim lepo vreme u Floridi i pokušavam da ostanem u fizičkoj kondicji. Šetnja, džoging, plivanje i vođnja bajsa. Crtam i slikam u slobodno vreme.

Još jedno pitanje koje nije vezano za muziku: Da možeš, šta bi prvo poneo iz Srbije za SAD?

Nick Z Marino: Šljivovicu, normalno!

Nick, hvala ti puno što si govorio za Geostrateg i Junkyard Rock Stories., želimo ti puno sreće i uspeha u budućnosti.

Nick Z Marino: Hvala vama i veliki pozdrav srpskoj publici!