Biramo najbolje albume 2019.godine – vi ste na potezu!
Nekadašnji dugogodišnji gitarista grupe Whitesnake Doug Aldrich se nakon napuštanja ovog benda vratio nekim od svojih ranijih grupa i projekata, među kojima je i Burning Rain, grupa koju je osnovao sa pevačem Keith St. John-om 1998.godine. Sa povremenim pauzama, bend je izdao čak četiri albuma, zajedno sa ovim poslednjim. I pored toga što su članovi ove grupe bili izuzetno „zauzeti“ tokom svojih karijera, nekako su uvek uspevali da nađu vremena da održe ovaj prvoklasni hard rock sastav. Album Face The Music predstavlja nastavak te tradicije sa svojih 11 pesama na kojima možete čuti dosta kvalitetnog hard rock-a, posebno ako vam i dalje, kao mnogima od nas, fali Aldrich-ova gitara u samom WS-u. 2. The End Machine – The End Machine
Ako ste se ikada zapitali kako bi recimo mogao da zvuči Dokken bez pevača i osnivača Don Dokken-a, ekipa koju je okupila italijasnka izdavačka kuća Frontiers music potrudila se da vam na to pitanje da odgovor. George Lynch, Jeff Pilson i Mick Brown iz originalne postave čuvenog benda, zajedno sa pevačem grupe Warrant i Lynch Mob, Robert Mason-om, okupirali su krajem prethodne godine studio i iz njega u orbitu poslali 11 fantastičnih rock numera, u vidu jednog, moglo bi se reći, side-projekta. Ipak i pored toga ova grupa je zabeležila svoje prve nastupe. Malo je verovatno da će prerasti u standardan bend, s obzirom na obaveze, ali ovaj album svakako zaslužuje pažnju iskrenih rock fanova, pa ga iz tog razloga i stavljamo vama na izbor.
3. Jetboy – Born To Fly
Losanđeleski street-sleaze rokeri Jetboy izbacili su svoj sedmi album u karijeri početkom ove godine. Mickey Finn (čuveni frontmen sa glam-punk čirokanom) i ekipa u nešto izmenjenom sastavu, pojačani nekadašnjim basistom bratskog Faster Pussycat-a, Eric Stacy-em, na ovom albumu se vraćaju korenima sa 12 novih pesama. S obzirom da smo već pisali jednu mini recenziju o ovom izdanju, nema se šta puno dodati. Izvorni i organski bend sa ulica Los Anđelesa, predstavnik „velike četvorke“ LA sleaze scene, koji se čak i posle toliko godina ne predaje, uvek će biti predmet pažnje našeg sajta.
Još jedno izdanje iz kategorije supergrupa koje smo imali prilike da čujemo ove godine. Album prvenac grupe A New Revenge koju čine: Tim „Ripper“ Owens (Judas Priest), Keri Kelli (Slash’s Snakepit, Alice Cooper, LA Guns), Rudy Sarzo (Quiet Riot, Ozzy Osbourne, Whitesnake), James Kottak (Scorpions, Kingdom Come), doneo je 10 rock numera koje će zauvek ostati upisane u anale ove muzike koju obožavamo. Pogledajte samo imena grupa u zagradama. Pogledajte koliko je tu iskustva, znanja i uticaja pretočeno u ovaj album. Ova ploča, jednostavno, ne može da ne valja! 
Malo je falilo da ovaj britanski hard rock bend koji je osnovan 2014.godine krene „putem beznađa“ s obzirom na to da se frontmen Nathan James posvađao doslovce sa celim bendom. Rezultat te svađe je album A Ride To Nowhere, koji je urađen sa potpuno novom postavom. Kao takav, album svakako predstavlja i neki novi početak ovog benda, koji je u samo nekoliko godina uspeo da skrene pažnju javnosti i da povrati veru u nekada moćnu britansku hard rock scenu.6. Hardline – LIfe
Čuveni melodični hardrokeri Hardline, jedni od onih iz grupe najpotcenjenijih bendova sa kraja osamdesetih, čije hitove i dan danas pamtimo, vratili su se sa svojim sedmim izdanjem pod nazivom Life. Od originalne postave ostao je samo pevač Johnny Goelli, dok je ostatak benda popunjen iskusnim igračima iz Serie A (bukvalno). Međutim, to je i više nego dovoljno, obzirom da imate pevača kome se glas još od osamdesetih nije promenio ni za mrvicu! Hardline nas je još jednom vratio i podsetio na čari melodije i tvrdih gitarskih rifova, bez mnogo filozofiranja. Tu je čak i jedna obrada grupe Queen, koju ruku na srce Mr. Goelli izvodi fenomenalno, kao malo ko na svetu.
Odlazak gitariste i osnivača Keith Nelson-a izgleda da nije ni malo ostavio traga na Josh Todd-a i ekipu koja sebe još od 1995. godine naziva kratko i jasno – Buckcherry. Novi gitarista Kevin Roentgen se potpuno uklopio sa Stevie D.-em i učinio da Warpaint ni malo ne zaostaje sa nekim od najboljih radova ove grupe koji su joj doneli velike uspehe i slavu početkom 2000-ih. Buckcherry su još jednom dokazali zašto su i dalje jedan od najboljih predstavnika novije hard rock scene „velvet-revolverskog“ tipa. Na kraju, sve to smo lepo i objasnili u recenziji albuma Warpaint iz marata meseca.8. L.A. Guns – The Devil You Know
Od kako su se gitarista Traci Guns i pevač Phill Lewis 2016.godine ponovo okupili pod imenom L.A. Guns, nakon skoro 15 godina razdvojenosti, ovim losanđeleskim rodonačelnicima sleaze rock podžanra nikada nije išlo bolje. Album The Devil You Know je drugi po redu koji su uradili, nakon povratničkog The Missing Peace. I dan danas se ne može reći koji je od ova dva bolji. Traci-eva gitara i Phill-ov vokal jednostavno ne mogu da se mere ni sa čim drugim što je izašlo pod imenom ovog benda, bez obzira o kojoj se postavi, ili varijaciji benda radilo. Međutim, bubnjar Steve Riley i vlasnik 50% prava na ime grupe se ponovo potrudio da pokvari ovaj trenutak, najavivši album svoje verzije L.A. Guns-a za sledeću godinu. Bilo kako bilo, za nas će postojati samo jedan jedini L.A. Guns, i to upravo ovaj iza čijeg se imena nalaze Traci i Phill. 9. Backyard Babies – Sliver And Gold
Ovu godinu ćemo pamtiti i po novom albumu švedskih punk-rockera Backyard Babies koji su ovim izdanjem proslavili 30 godina postojanja grupe koja nikada, ali bukvalno ni jednom u tih trideset leta nije promenila postavu. Nicke, Dregen, Johan i Peder su i dalje na svojim pozicijama i sa instrumentima u rukama, a Sliver And Gold , i ako tek drugi po redu album iz decenije koja polako odmiče, predstavlja sublimaciju onog najboljeg po čemu je ovaj kvartet postao poznat, i samim tim više nego zaslužio zvanje jednog od najboljih izdanaka moćne švedske rock n roll scene, kao i predstavnika velike četvorke švedskog sleaze-glam-punk-rocka.
10. Whitesnake – Flesh And Blood
Good to see you again Mr, Coverdale! Nego kako! I pored toga što smo bili malo preoštri u recenziji albuma Flash And Blood, ovaj album će sigurno ostati upamćen kao vrlo bitan momenat u istoriji ove grupe, s obzirom na novi gitarski dvojac Beach-Hoekstra koji je Whitesnake sa ovom pločom uveo u jednu potpuno novu eru. Ta era može biti duga i za pamćenje ali u isto vreme može pasti lako u zaborav. Sve naravno zavisi od samog David-a i toga koliko je još „vatre“ u njemu ostalo. S obzirom da je ovo tek treći album grupe sa potpuno novim pesmama još od 1997.godine, nadamo se da se taj trend neće nastaviti i da će Flash And Blood što pre dobiti i svog naslednika. Godina će ostati upamćena i po koncertu u Beogradu i provali oblaka prilikom izvođenja poslednje numere.
11. Crazy Lixx – Forever Wild
Još jedan bend koji dolazi sa neverovatno velike i raznovrsne švedske rock-metal scene, inače bend koji smo svrstali u „švedsku veliku rock četvorku“. Crazy Lixx u tom četvorouglu zauzimaju melodični hard rock spektar, a album Forever Wild je njihovo šesto izdanje koje će vam pružiti „najbolje od najboljeg“ što se tiče retro-modernog melodičnog hard rocka! Na trenutak se možda osetite kao du su u pitanju osamdesete, ali neke izuzetno tehnološki napredne s obzirom da je žestina muzike na ovom albumu potpuno u skladu sa dobom u kojem živimo. Crazy Lixx su zapravo majstori ove kombinacije!
12. Hollywood Vampires – Rise
Neki od čuvenih holivudskih vampira, koji su igrom slučaja oformili bend 2015.godine, ponovo su ustali iz svojih grobova i počeli da seju strah i trepet širom sveta, i to sve u okviru njihovog, drugog po redu albuma, pod nazivom Rise. Alice Cooper, Joe Perry, Johhny Depp i ekipa nam u 16 novih pesama pokazuju zbog čega im sve ovo toliko znači, i kako pored tolikih drugih obaveza u svojim karijerama, imaju vremena i želje da ovaj super-bend održe u životu. Mada, s obzirom da su vampiri, ovaj bend je verovatno besmrtan, zar ne? Bilo kako bilo, na ovom izdanju imali smo prilike da čujemo i samog glumca na mestu glavnog vokala, što i nije prošlo tako loše. Da li je bend besmrtan ili ne, to ne znamo. A da im je ovo ozbiljna priča, govori u prilog činjenica da su za sledeću godinu najavili i turneju….pa videćemo već.
13. Duff McKagen – Tenderness
Pa, kada neće da naprave ništa (još uvek) pod imenom Guns N Roses, (hm, ko li je za to odgovoran?) – onda bar mogu ovako, kroz solo izdanja. Zapravo, Duff je već treći član benda, posle Dizzy-a i Slash-a, koji je u poslednje dve godine izbacio novu muziku! Međutim, ovo nije rock n roll album u smislu GnR i Velvet Revolver zvuka, pa čak ne nalikuje ni na Duff-ov prethodni bend Loaded, sa kojim je imao par jako dobrih izdanja. U znatno mirnijem elementu, čuveni basista nam na ovom albumu priča zapravo priču o svom sopstvenom životu, tu i tamo o politici, i svemu onome što mu je očigledno bilo važno, a što je jednostavno moralo da se pretoči u muziku. Ko što rekosmo, kad ne može „onako“, nije loše ni ovako!
14. Tesla – Shock
Američki hard rockeri sa severa Kalifornije ove godine izbacili su svoj osmi album u karijeri. Na albumu Shock se može čuti nekoliko jako zanimljivih rok numera, onih koje se vrlo lako daju uvući u uho. Sa druge strane, reklo bi se da je previše balada „nagurano“ u ovih 12 pesama. što sigurno mnogima može da pokvari užitak. Album je inače producirao Phil Collen iz grupe Def Leppard, tako da blagi lepardovski prizvuk koji ovo izdanje ima, uopšte nije slučajan. Pevač Jeff Keith je odradio majstorski posao. Čini se da mu je glas nakon svih ovih godina postao nekako još hrapaviji i tvrđi. Sve u svemu, jako dobra ploča.
15. Danko Jones – A Rock Supreme
Kanadski roker Danko Jones jedan je od onih neumornih i beskompomisnih muzičara koji se jednostavno nikada ne zaustavljaju. Kao i uvek do sada, i album A Rock Supreme donosi pregršt udaraca, onako niskih i ispod kaiša, kao na čuvenom Dankovom albumu istog imena iz 2010. melodičnih punk-rock refrena i reskih, elektrificirajućih gitara. Danko Jones, i ako verovatno nikada neće postati „veliki“ bend, i te kako zaslužuje svako poštovanje za ono što radi. Upravo zbog ovakvih grupa je rock muzika izuzetna, a njeni fanovi do neba zahvalni i privrženi.
16. John Diva and The Rockets Of Love – Mama Said Rock Is Dead
John Diva i rakete jedan su od novijih bendova na rock sceni. Oni sebe nazivaju „kraljevima hair-metala“ a svakako se može reći da su im Steel Panther starija braća, kako po izgledu tako i po celokupnoj ideji. Kao i kod starije braće, na albumu Mama Said Rock Is Dead možete čuti najboljie trikove iz power-glam-metal ere. S obzirom na boju vokala John Diva-e, mnogi mogu ovaj bend pomešati sa recimo, Bon Jovi-em. Ili je ovo jednostavno odgovor na pitanje, kako bi recimo danas zvučao Bon Jovi da nije potpuno „skrenuo“ sa u…ovaj, puta.
17. The New Roses – Nothing But Wild
Možda nisu najpoznatiji bend iz sopstvene zemlje, ali svakako jesu jedan od pravih dragulja nemačke rock i metal scene koja je verovatno, po kvalitetu i „snazi“ bendova, odmah iza američke i britanske. The New Roses su osnovani 2007.godine a album Nothing But Wild je njihovo četvrto izdanje po redu. Album donosi pregršt „visoko-oktanskih“ hard rock numera i pozicionira se u skladu sa njihovom „strategijom“ brzih rifova, melodija, hrapavih vokala, odnosno svega onoga što krasi jedan pravi moderni hard rock. Ako ih do sada niste slušali možda vam ovaj album bude odličan za početak, s obzirom da bend iza sebe ima još snažnih izdanja, a jedna od pesama sa prvog albuma „završila“ je čak i u legendarnoj seriji Sons Of Anarchy.
18. Black Star Riders – Another State Of Grace
Ekipa koja je prvobitno krenula kao reinkarnacija benda Thin Lizzy sa raznim gostujućim muzičarima, pretvrorila se vremenom u pravi pravcati bend i to u sastavu: Ricky Warwick (The Almighty), Scott Gorham (original Thin Lizzy), Robbie Crane (Ratt,Vince Neil), Chad Szeliga i Christian Martucci (Stone Sour). Dekle, postava par-ekselans! Album Another State Of Grace je njihovo četvrto izdanje po ovim imenom. I pored toga što se muzika ove grupe bazira na Thin Lizzy zvuku, ima tu ipak još mnogo toga što su muzičari, koji su prošli kroz ovu supergrupu, doneli sa sobom i na taj način definisali ovaj izuzetno zanimljiv bend.
19. The 69 Eyes – West End
Helsinški vampiri su na novom, praktično dvanaestom albumu u karijeri, uspeli da bukvalno skupe sve ono najbolje što ih je krasilo tokom karijere, odnosno da prikupe sve elemente i sastojke prisutne na prethodnicima albuma West End, koje su vremenom doktorirali. Neizostavni upliv gotike, horor pristup, sleaze rock u osnovi, „Halloween“ tematika, vampirski mračan Jyrki-ev vokal i helsinški hladne i melodične gitare, daju ovom albumu bukvalno status nekog „best off-a“, i pored toga što je reč o potpuno novim pesmama. Da stvar bude još i bolja, ili ti mračnija, na albumu se kao gosti pojavljuju i Dani Filth u pesmi Two Horns Up, a potom i Wednesday 13 i Calico Cooper (Beasto Blanco) u numeri Last House On The Left. Album je inače, simbolično ili ne, izašao upravo na „petak 13.“…..
20. Crashdiet – Rust
Da se sada kojim slučajem vratimo u 2005.godinu i da Junkyard Rock Stories postoji, ovaj švedski bend koji nosi naziv po jednoj od demo pesama GnR-a, ne bi bio ni blizu bilo kakve liste najboljih albuma. Mnogo godina kasnije, odsnosno danas, stvari stoje dosta drugačije. Sa albumom Rust su stvari konačno došle na svoje mesto! Možda čak i najbolji album ovog benda, sa čime se možda mnogi neće složiti jer je u toj new-sleaze-glam zajednici album prvenac Crashdiet-a bukvalno tada bio novi AFD. Ako ne najbolji, onda najzreliji album koji su ikada izdali. Od prve do poslednje pesme sve nakako ima smisla. Kako gitare za koje je zadužen Martin Sweet tako i vokali koje je preuzeo Gabriel Keyes. Inače, ovoj grupi se treba odati i jedno priznanje; ovo im je peti album u karijeri i to sa četvrtim po redu pevačem! Mnogi bi na tom putu odustali svakako, ali ne Crashdiet. Shodno tome, eto i odgovora ko je poslednji deo „velike švedske sleaze-glam-punk-rock“ četvorke.
21. The Darkness – Easter Is Cancelled
Kada su Justin Hawkins i ekipa prvi put obelodanili omot albuma Easter Is Cancelled, naišli su na negodovanje raznih crkvenih aktivista (i ko zna čega još), u smislu da se radi o nekoj vrsti skrnavljenja. Ako to nije bilo dosta, onda je spot za numeru Rock n Roll Deserves to Die lestvicu pogidao još više. Ipak, ne treba zaboraviti da je kontraverza jedan od glavnih sastojaka rock muzike, ili je bar tako nekada bilo. The Darkness su na to i te kako podsetili ovim nesvakidašnjim albumom, koji je ne samo estetski, već i muzički dosta raznovrsniji od nekih prethodnih izdanja.
22. Michael Monroe – One Man Gang
Legenda zvana Michael Monroe i dalje živi. Ovaj neumorni Finac, vođa čuvenog Hanoi Rocks, nas je ove godine počastio svojim novim albumom, inače jedanaestim u karijeri. Čovek od koga su mnogi učili, kao na primer Guns N Roses u svojim ranim danima, sa godinama postaje nikako ne gubi na značaju, a što je najbitinije i dalje pravi dobru muziku. One Man Gang obiluje energičnim punk-rock himnama koje slobodno možete odvrnuti na nekoj zabavi sa velikom tendencijom da vam se ta zabava nikada ne izbriše iz sećanja.
23. Wayward Sons – The Truth Ain’t What It Used To Be
Wayward Sons je britanski sastav nešto novijeg datuma iza čijeg formiranja takođe stoji italijanska, sada već čuvena, izdavačka kuća Frontiers music. Ova izdavačka kuća je, onako kako samo to ona ume, insistirala da Toby Jepson, inače nekadašnji pevač grupe Gun, oformi novi bend i krene sa njim u avanturu. Da skratimo priču, Toby je u početku to izbegavao ali je na kraju ipak popustio upornim Italijanima. Rezultat je bio: sada već dva albuma, od kojih je ovaj poslednjih, moglo bi se reći, jedno veliko osveženje i otkrovenje. Ovo je, kako bi se moglo reći, pravi pravcati hard rock album, ali sa onim nekim britanskim šmekom 70ih i 80ih, bar kada je reč o aranžmanima, produkciji, i proizvodu uopšte. Upravo zbog toga se ovo izdanje izdvaja kako u karalogu Frontiers music, tako i uopšte gledano ove godine. Plus, tu su i simpatični spotovi sa klovnovima!
24. Alter Bridge – Walk The Sky
Alter Bridge mašina ponovo melje! Dobili smo još jedan sonično superioran i precizan rock/metal album, što je inače bilo i očekivano kada je reč o ovom bendu. Myles Kennedy, Mark Tremonti i ekipa su ovim svojim šestim po redu izdanjem, još jednom dokazali svoje muzičko majstorstvo ali i ispitali neke nove horizonte. Rifovski tornado, delirijumske solaže i pre svega masivna produkcija, neki su od glavnih epiteta albuma Walk The Sky na kojem se nalazi čak četrnaest pesama.
25. Airbourne – Boneshaker
Australijski hard rockeri izdali su svoj peti po redu album Boneshaker ne odustaju ni ovoga puta od svojih očiglednih AC/DC uticaja. Nekontrolisano, brzo, glasno, nasilno i krvavo: Airbourne nas je na ovom albumu podsetio zašto je rock n roll tako obožavana stvar. Ukoliko još i volite taj elektrificirani zvuk gitara po ugledu na legendarnu braću Young, ovaj album, kao i ovaj bend uopšte, je prava stvar za vas.
26. Eclipse – Paradigm
Povratak na sever Evrope, i opet smo u Švedskoj, odakle dolazi i bend Eclipse koji je osnovan još 1999.godine i koji iza sebe sada već ima osam album. Ovaj poslednji, pod nazivom Pradigm, izdat je za Forntiers music. Bend koji predvodi Erik Mårtensson (pevač i gitarista), kombinuje najbolje elemente arena rock-a i power metala i bukvalno se nalazi na toj nekoj granici između ova dva srodna pravca. Pesme poput Viva La Vicrotia, The Masqurade ili Mary Leigh će vas (verovatno) momentalno naterati da dignete pesnice i rogove u vis i zapevate. Viva la victoria za ovakvu muziku!
27. Phil Campbell – Old Lions Still Roar
Gitarista legendarnog Motorhead-a izbacio je svoj prvi solo album u karijeri koji je kako sam kaže, pravio skoro dvadeset godina. Da ponovo počne da razmišlja o solo izdanju, nateralo ga je to što je u nekom starom muzičkom časopisu naišao na svoj sopstveni intervju u kojem je još 1999.godine pričao o tome. Dvadeset godina kasnije okupio je ekipu u kojoj se recimo nalaze i Rob Halford (Judas Priest), Alice Cooper, Withfield Crane (Ugly Kid Joe), Dee Snider (Twisted Sister), Mick Mars (Motley Crue), Joe Satriani, čisto da pomenemo nekolicinu, i dokazao da „stari lavovi“stvarno i dalje riču!
28. Quiet Riot – Hollywood Cowboys
Pritisnuti velikim problemima, Quiet Riot su ipak nekako uspeli da završe ovaj album. Neposredno pre datuma izlaska albuma, pevač James Durbin napustio je bend. Bubnjar Fankie Banalli se nije mogao uopšte pronaći, s obzirom da nije nastupao sa bendom uživo, a jedini je originalni član benda. Kasnije se saznalo da je teško oboleo od raka. Sve u svemu ovo uopšte nije loš album koji pomalo i podseća na stare dobre dane kada je Quiet Riot bio jedan od bendova koji su definisali nadolazeći muzički pravac osamdesetih.
29. Revival Black – Step In Line
Grupa Revival Black dolazi iz Liverpula, hm, koji ono beše poznati bend iz ovog lučkog grada? Šalu na stranu, ovim momcima je ovo zapravo debitantski album. Radi se dakle o potpuno novom bendu, a po onome što se može čuti na izdanju Step In Line, ukoliko budu pametni, pred njima je dosta svetla budućnost. Usudićemo da kažemo da su čak, makar po našem skromnom mišljenju, mnogo ispred nekih „izvikanih“ novih bendova poput recimo, Greta Van Fleet. Uostalom, vreme će pokazati.
30. Tygers Of Pan Tang – Ritual
Bez starca nema udarca, reče onomad neko, pa da tako i završimo ovu našu listu. Jedan od poslednjih albuma u ovoj godini izdali su i stari NWOBHM znalci Tygers Of Pan Tang. Razulareni tigrovi ponovo grizu i ukoliko ste ljubitelji dobrog starog britanskog heavy-a sa novom produkcijom, ovo je ploča za vas.
Ako ste se odlučili, vreme je da napravite izbor, glasajte u komentartima!
Decembar 2019.
Autor: JP
