The Dead Daisies – Holy Ground (2021)
Peti album najpoznazijeg „muzičkog kolektiva“
Ah, te recenzije! Odavno izumrla vrsta muzičkog zanimanja. Nekada sam u muzičkim časopisima čitao sve do jedne, bez obzira da li mi je bend o kome je reč bio poznat od ranije ili ne. Nekada bi sama recenzija uspela da me natera da poslušam nešto novo, što je verujem bio slučaj i sa mnogima od vas.
Danas? Danas je sve palo u zaborav… Možda bi trebalo da počnem da na Tik Tok-u pravim klipove poput „5 najboljih pesama sa tog i tog albuma“, i eto ti recenzije. Ipak, neću. Držaću se starog načina i pistati s vremena na vreme, pa, ko voli nek izvoli. Ideju za Tik Tok slobodno maznite, ako vam je po volji.
Ono što sam odavno najavljivao a sada već i ostao dužan, je priča o novom albumu grupe The Dead Daisies pod nazivom Holy Ground. Znate već i sami: otkrili smo ih na samom početku i svaki album je dobio svoju priču na ovim stranicama, pa tako mora i ovaj. Ah, te recenzije opet… Trudiću se da ne davim mnogo, Tik Tok je ipak postao način života.
Dakle, album broj pet u karijeri najpoznatijeg, ili bolje rečenog jedinog muzičkog kolektiva na svetu, odnosno grupe koja tako sebe voli da oslovljava. objavljen je u januaru ove godine iako je ne najvljivan još krajem 2019.godine. Zapravo, ta 2019. bila je i prekretnica za The Dead Daises. Velike promene zadesile su kolektiv u letnjim danima pomenute godine, kada su basista Marco Mendoza i pevač John Corabi objavili da napuštaju grupu. Vođa projekta, gitarista i milioner preduzetnik, David Lowy nije sedeo skrštenih ruku i zamena je brzo pronađena.
U pitanju je, kao što već i sami znate, Glenn Hughes. Polu čovek pola supergrupa ili polu čovek polu bend-projekat. U muzičkom smislu dva u jedan. Zamenio je pomenutu dvojicu. Protiv samog Hughes-a kao muzičara nemam ništa, ali, kada pogledate njegovu karijeru, da li je postojao makar jedan bend ili projekat u kome je potrajao duže od jednog ili eventualno dva albuma u poslednjih tridesetak godina?
Sama ova promena uticala je u ogrmnoj meri na samu muziku benda. Album Holy Ground koji su nam u vidu singlova prikazivali još od kraja 2019.godine, doneo je 11 novih pesama. Nakon prvog slušanja stekao sam onaj, verovatno najgori mogući utisak, a to je da su pesme koje sam već čuo, tj. singlovi, zapravo i najbolji deo samog albuma. Pesme poput Holy Ground, Righteous Days, Unspoken i Burstle and Flow odskaču od ostatka i suštinski predstavljaju ono najbolje što Daisies mogu. Ostatak albuma je manje više u rangu nekih od najslabijih pesama sa prehtodnog izdanja Burn It Down, koje se kao celina takođe nije mnogo proslavilo.
Glenn je definitivno udario svoj pečat, očekivano, potpuno različit od Corabi–a, a zahvaljujući fenomenalnom gitaristi Doug Aldrich-u, pesme su uspele da zadrže makar tu stranu Daisies unikatnosti. Osim navedenih singlova valja izdvojiti i numere 30 Days In A Hole koju je otpevao bubnjar Dean Castranovo, kao i melanholičnu Far Away koja zatvara album i predstavlja mali skok u stranu i donosi momenat neočekivanosti.
Sve u svemu, čini mi se da album Holy Ground ipak nije uspeo da izdrži toliku količnu promena. Još jednom, nemam ništa protvi Hughes-a, ali jednostavno na ovako drastičnu promenu nisam bio spreman. Sa prvim pevačem Steve Stevens-om grupa je bila interesantna. Sa Corabi-em i ostlaima podigli su se na nivo jednog od najboljih super-bendova tih godina. Sa Hughes-om (ali i Covidom), čini se da nisu uspeli da održe taj nivo i ostanu blizu te tako visoko podignute lestvice.
Nekadašnju unikatnost i raznovrsnost koju su pokazali na albumima Revolucion (2015) i Make Some Noise (2016), zamenio je izvesni muzički mulj, odnosno prosek, te bend sada zvuči kao svaki drugi Hughes-ov neuspali projekat. Vrhunsko muziciranje je i dalje tu ali nestalo je ono što je The Dead Daises uspelo da izdigne iznad mora raznih super-grupa: nepredvidivost, teatralnost i izvesna doza šaljivosti kojom su nekada zračili.
Šta će dalje biti sa kolektivom ostaje kao pitanje. Najnovija promena desila se nedavno (uoči izlaska albuma) kada je bubnjar Dean Castranovo napustio grupu a na njegovo mesto došao Tommy Clufetos. Razlog je kako je navedeno bila nemogućnost saradnje zbog drugih obaveza. Ma nije nego. Koje to obaveze muzičari imaju sada kada je Covid zagospodario planetom. Definitivno nešto u redovima grupe The Dead Daisies nije kako treba. Ni prethodni odlasci nisu bili razjašnjeni do kraja. Ko je sledeći? Ako izuzmemo Hughes-a koji je uvek i svuda na ili oko izlaznih vrata, čini se da bi to mogao biti i sam Doug Aldrich. U tom slučaju možda bi sudbina grupe bila i zapečaćena. Ipak, sve su ovo samo spekulacije, sačekajmo malo, pa će nam se samo kasti.
Autor: JP
