Grupa The End Machine izbacila je početkom aprila ove godine svoje drugo studijsko izdanje pod nazivom Phase 2. Kada se bend prvi put pojavio, tj. najavio da će krenuti sa radom, verovatnoća da će uopšte stiči do drugog albuma bila je vrlo mala.
Dve godine nakon toga prešlo se na Fazu 2 Iako nam je tada delovalo da druge faze neće uopšte ni biti ovi iskusni rokeri isporučili su dvanaest potpuno novih i svežih hard rock pesama. Možda nisu imali šta da rade za vreme pandemije, ko zna, ali ovaj album pokazao je da ipak ne žele da (bar za sada) puste ovaj bend niz vodu. Zabeležili su čak i live nastup, neposredno pre pandemije, što je takođe vrlo nekarakteristično za ovakve bendove-projekte.
Sve u svemu, demantovali su nas u svemu i to je u svakom slučaju pozitivno. Pozitivan je čak i sam album Phase 2, koji je pokazao da je grupa postala konzistentnija i da zvuči više kao bend, a ne kao projekat. Pesme su konkretnije i bolje „sklopljene“ nego na prvom albumu. Ipak, to ne znači da je izdanje od pre dve godine bilo loše. Naprotiv! Čini se samo da su ovoga puta uspeli da puste da ideje sazru i da ih na najbolji mogući način upakuju. Promenili su i bubnjara pošto se Mick Brown povukao iz muzike. Palice sada drži njegov brat Steve. Na momente malo liči čak i na Dokken… što je negde i normalno, a koju smo ocenu dali ovom izdanju pogledajte u našem Albumometru!
Album preslušajte ovde:
Sign Up For Regular Updates From Junkyard World
