Iron Maiden – Senjutsu (2021) Recenzija
Ma koliko voleli recenzije u tom nekom klasičnom stilu pisanja, uvek postoje neki albumi, bolje rečeno albumi nekih bendova koje je jednostano nemoguće na taj način recenzirati. Jedno od takvih izdanja je sasvim sigurno i novi album grupe Iron Maiden – Senjutsu. Šta je to što vam možemo u recenziji reći a da već i sami ne znate? Šta je to što vam novo možemo otkriti o grupi Iron Maiden? Naravno, uvek je moguće napisati recenziju, ali jednostavno, živimo u vremenu kada ljudi baš i nemaju mnogo vremena i želje da sede i da čitaju dugačke tekstove, a ovaj bi sasvim sigurno morao da bude mnogo dug.
Mnogo više entuzijazma i kod nas samih postoji kada vam kroz recenzije predstavljamo neke manje poznatije bendove. Za ove velike i poznate, sa druge strane, smislili smo nešto potpuno drugačije. Pre šest godina smo upravo iz opisanih razloga propustili da uradimo priču o albumu The Book Of Souls, ali ovoga puta ne smemo da omanemo. Priča je tu, samo što ćete je ovoga puta slušati, a na našem YouTube kanalu nadamo se i odgledati!
Fakti
– Sedamnaesti album u karijeri grupe
-Prvi posle šest godina pauze
-Senjutsu taktika i strategija
– Dave Murray nije potpisao nijednu pesmu, prvi put posle Powerslave albuma
– No. 3 na Bilboard Top 200 što je najveći uspeh benda na toj listi
– Producent Kevin Shirley
– Album je snimljen još 2019. a Steve Harris ga je držao u sefu, tačnije originalne trake, jer se plašio da će procureti na internetu
1. Senjutsu (Smith- Harris) 8:20
2. Stratego (Gers – Harris) 4:59
3. The Writing On The Wall (Smith-Dickinson) 6:13
4. Lost In A Lost World (Harris) 9:31
5. Days Of Future Past (Smith-Dickinson) 4:03
6. The Time Machine (Gers-Harris) 7:09
7. Darkest Hour (Smith-Dickinson) 7:20
8. Death Of The Celts (Harris) 10:20
9. The Parchment (Harris) 12.39
10. Hell On Earth (Harris) 11.19
Sign Up For Regular Updates From Junkyard World
Za neke stvari se slažem,album je uglavnom namenjen nama naslušanim fanovima. Ja sam ga preslušao jedno 200x,možda i više…otkad je izašao,samo njega slušam. Ali da nema ništa da se čuje u The Parchment…meni je ona omiljena i najbolja, kao i Brusovo pevanje u istoj! Ja sam,recimo,uvek bio fan dugih, Stivovih pesama, a slabije Adrijanovih…
Naravno, svako bi drugačije ocenio pesme i album, to je sasvim normalno. Ja jesam fan Stivovih pesama generalno, samo ne toliko ovih na ovom albumu, a Smith-a volim najviše iz ugla gitariste. A sam album, slažem se, jeste baš za najveće fanove. Pozdrav!