Preslušavanje: Članovi grupe Stain vam otkrivaju tajne albuma Flesh And Form
Vraćamo rubriku Preslušavanje koja je nadaleko poznata po tome što predstavlja jedino mesto u domaćem medijskom prostoru gde vas sami autori muzike vode kroz najveće tajne i najsitnije detalje svoje muzike. To se uglavnom dešava onda kad se za to stvori prilika, što se ovoga puta sa stopostotnom sigurnošću i desilo. U goste su nam došli članovi beogradskog „benda u usponu“ pod nazivom Stain. Glavna tema ovog preslušavanja njihov album prvenac pod nazivom Flesh and Form.
Album prvenac, osam pesama i pregršt spotova je ono što smo imali prilike da vidimo i čujemo od ovih beogradskih grunge rokera do sada.. Međutim, nije to baš sve tako jednostavno. Prvo, da bi se neki domaći bend uopšte našao na ovim našim stranicama on mora da zadovolji određene stroge kriterijume. Momci iz grupe Stain su sa lakoćom postigli sve to. Dovoljno je da odete na njihov profil na bilo kojoj društvenoj mreži i videćete grupu momaka koja se istinski trudi da potkrepi ono čime se bavi. Pobogu, čak su i onu malu riđu iz Stranger Things stavili kako sluša jednu njigovu pesmu! Ako mislite da su takve stvari nebitne, pa, kako da vam kažem, zato oni jesu ovde a vi niste i zbog toga oni imaju preko 500 mesečnih Spotify slušalaca (u momentu kad ovo pišem, što za jedan novi bend nije mala stvar) dok mnogi domaći bendovi i dalje ne znaju da Spotify postoji i da na njemu imaju muziku i profile.
Drugo, što se muzike tiče, tu nećemo mnogo ulaziti u detalje s obzirom da će nam to i sami objasniti u ovom Preslušavanju. Realno, da nam se nije dopala ne bi smo ih ni pratili svo ovo vreme. E sad, napravićemo mali izuzetak i osvrnućemo se na gitarski deo muzičkog spektra. Dugokosi momak sa Les Paul-om u rukama je, bar što se nas tiče, glavno oružje ove četvorke! Na domaćoj sceni se iz nekog razloga uopšte ne daje dovoljno kredita gitaristima i njihovom gitarskom umeću, odnosno onome šta i kako prenose na pesme. Niti su gitaristi na našim prostorima dovoljno odvažni da pokažu ono što znaju i umeju, iz nekih čudnih i neshvatljivih razloga. Poslušajte rad Stain-ovog gitaroša Ivana Ljubičića na ovom albumu i videćete da se momak ne stidi da opali dobar rif ili da da odsvira lepu i upečatljivu solažu! Možda gitarska muzika danas nije INN ali uvek je lepo sve to čuti i kao kolega gitarista jednostavno moram da pohvalim ovog momka!
Još ako dodamo i to da bend izvodi pesme na engleskom, što je u našoj zemlji i dalje nekakav tabu, to nam samo daje još veći razlog da ih u svemu ovome podržimo. No dosta više, hajmo sada da zavirimo u tajne albuma Flesh And Form koje nam otkrivaju Ivan Ljubičić (gitara), Nikola Đurović (vokal), Aleska Pejović (bas gitara) i Staša Rudić (bubnjevi).
Spiral
Iako hronološki gledano, “Spiral” nije prva pesma koju smo napravili, ona jeste najpitkija za nove slušaoce.Najkraća je od svih pesama na albumu i zbog toga je najbolje poslužila kao uvertira za ceo album. Ivan (gitara) je imao inspiraciju za glavni riff i tekst slušajući “And I See You” od benda Lem Jem (koji nažalost više ne postoji, ali pesmu možete naći na YouTube).
He Who Disappears
E ovo je naša prva pesma! Stain je isprva bio cover bend, a Pantera i Metalika su bili neizostavni deo naše setliste, što se da i čuti u ovoj pesmi. Interesantno je da je riff nastao na prvoj probi kada je Staša došao u aprilu 2015. godine. Od tog momenta smo znali da smo nas četvorica “kliknuli” u kreativnom smislu. Aranžman smo naknadno menjali za snimanje albuma da bi zvučalo skladnije sa pesmama koje smo kasnije napravili.
Faceless
Pesma koju publika već zna napamet i koju smo najviše puta do sad snimali u studiju (4 puta). Često je zbog njene strukture, pevljivosti i jednostavnosti zovemo “Enter Sandman”-om našeg skromnog ali jakog opusa. Bilo je nekih neuspelih pesama nakon He Who Disappears-a, tako da nam Faceless dođe zvančino druga pesma koju smo napravili. Đura je imao već gotov tekst, ali ono što je bila novina u instrumentalnom delu i što je za naše stvaralaštvo u tom trenutku bilo novo jeste kontrapunkt između gitare i bas gitare, odnosno uporedno sviranje dve zasebne melodije koje se ritmički razlikuju. Kada dodamo vokalnu melodiju na sve to, dobijamo jednu ,,formulu” kojom se često služimo u daljem stvaranju pesama.
Flesh and Form
Alfa i Omega našeg stvaralaštva. Pesma je nastala odmah nakon Faceless-a, ali smo je dugo pravili. Ideja za refren je došla na probi, a onda smo sve ostale njene delove pravili u skladu sa njim. Eksperimentisali smo sa psihodeličnim instrumentalom u sredini i uspeli da mu nađemo mesto u celoj pesmi.
U tom središnjem refrenu možete u više navrata da čujete i teretni lift iz BIGZ-a. Njegovo škripanje je jako karakteristično, pa smo ga jednom prilikom snimili telefonom i rešili da ubacimo u ovaj deo, pa tako i ova pesma ima deo BIGZ-a u sebi.
Jednostavno smatramo da je u svakom pogledu ovo naša najbolja pesma, i zato album nosi naziv po njoj.
Radni naziv ove pesme bio je „Mexican spaceship“. Ne pitajte nas zašto.
Fade
Ovo je jedna od onih pesama koje nastaju spontano u momentu i koje se ne diraju mnogo. Aleksa je Đuri u studiju odsvirao riff na bas gitari i Đura je odmah imao ideju za melodiju i tekst. Ubrzo zatim je i Aleksa doprineo pisanju teksta, tako da je pesma bila skoro gotova. Mučio nas je središnji instrumentalni deo jer smo pokušavali da napravimo nešto ,,zanimljivo”, da bismo se posle mnogo izgubljenih živaca fokusirali na emociju i odsvirali nešto najjednostavnije. Nakon te promene u pristupu stavaranja, pesma je bila gotova kroz dve probe, a taj središnji deo smo snimili uživo u jednom tejku da bismo što bolje preneli tu sirovu energiju i emociju.
In Touch with The Sky
Pesma za koju uvek kažemo da je namenjena lepšem polu. Nastala je jako brzo i bila je poslednja pesma koju smo napravili za album. Ona malo odstupa po stilu i zvučanju od ostalih pesama, a i tekstualno u prvi plan stavlja “nju”, što nije uobičajeno za naše pesme.
Interesantno je da Ivan uopšte nije imao ideju za solo deonicu i to se vuklo par proba. Najzad, Đura i Aleksa su uskočili u pomoć, davali mu ideje, reference i smernice, te smo zajedno za jednu probu napravili solažu i zaokružili pesmu.
The Heel
Inspiracija za riff je došla od Tool-ove obrade pesme “You lied”, ali je pesma ubrzo otišla svojim tokom. U ovoj pesmi se mogu čuti uticaji progersivnog roka, pogotovo od drugog refrena do kraja pesme. Prosto, mi puštamo pesmu da nas ponese, nekad bude jednostavna, nekad bude tipske hard rock strukture, a nekad bude progresivna, kao što je the Heel.
Zanimljivo je da je tekst za ovu pesmu Đura dobio u toku samog procesa snimanja albuma. Jednom prilikom, dok smo pravili žurku u našem studiu u Bigzu, u naletu inspiracije je „naškrabao“ za možda 5 minuta ceo tekst pesme, tako da i ova pesma nosi „duh“ tog mesta u sebi.
Interesantno je i još da smo ovu pesmu nazivali “Peta” (jer je nastala peta po redu) sve dok ona nije dobila svoj pravi naziv, a eto, Heel na engleskom znači peta.
OK
Stoner balada koju niko nije tražio i koja je sasvim slučajno ispala to što jeste. Opet, duh studija iz Bigz-a je utkan u ovu pesmu čiji je prepoznatljiv rif nastao spontanim džemovanjem Alekse i Ivana obavijenih u bordu svetlost refrakcije zavesa.
Solaža u ovoj pesmi je Ivanova omiljena, a snimao ju je na tehnički neispravnoj i loše intoniranoj ručno rađenoj replici Fender Stratokastera. Ali, taj šupljikav hrapavi ton je bilo ono što je Ivan tražio, a ponekad se baš takvi tonovi kriju samo u gitarama od 200e.
Album u celosti poslušajte ovde:
