Prvi dan marta pao se baš u petak, dan za koji svi vrlo dobro znamo šta predstavlja u današnjoj muzičkoj industriji, Backyard Babies izbacili su svoj novi album pod nazivom Silver and Gold, koji predstavlja njihovo osmo studijsko izdanje u trideset godina dugačkoj karijeri. Pitate se sigurno kako je moguće da ovaj bend ima čak tri decenije postojanja iza sebe, zapravo i više, ako se računa period dok su se zvali Tyrant i imali drugog pevača, a s obzirom da se radi o ljudima rođenim 1973.godine. Stvar je zapravo vrlo prosta. Grupa klinaca, drugova iz ranog detinjstva, iz švedskog gradića Nässjö, Andreass Svensson aka. Dregen, Peder Carlson i Johan Blomqvist udružili su se davne 1989.godine sa pevačem i gitaristom Nicke Borg-om, krenuvši na put koji će ih dovesti do toga da postanu jedan od najvećih bendova nove švedske sleaze rock (u njihovom slučaju punk-rock) scene, pod prepoznatljivim imenom – Backyard Babies, i to, pazite sada, bez da su i jednog jedinog trenutka promenili postavu, i ako su imali dva duga perioda pauze. Mora se priznati, malo je bendova koji su tokom cele svoje karijere, celog svog života zapravo, ostali u nepromenjenom sastavu. Backyardi su zbog te činjenice prosto jedinstven bend.
Novi album Sliver and Gold u suštinipredstavlja svojevrsnu odu vremenu koje je ovaj bend proživeo , odnosno predstavlja neku vrstu, proslave treidesetogodišnjeg jubileja, pa ga je najbolje u tom kontekstu i posmatrati. Na njemu se nalazi deset numera, jedna više nego na prethodnom Four by Four iz 2015. U odnosu na pomenuti album, a inače reč je o jedina dva Backyard albuma iz ove decenije, Sliver and Gold je definitivno dosta bolje ostvarenje iz više razloga, između ostalog i što je prethodni album bio povratnički i samim tim se od njega očekivalo mnogo više. Ipak, u odnosu na legendarne i esencijalne albume Backyarda iz dvehiljaditih, ni Sliver and Gold, sam po sebi ne bi mogao da se nađe u ravnopravnoj trci sa njima. Naravno, to sa druge strane ne znači da na njemu nema zanimljivih pesama, čak šta više, ima i to dovoljno da izdanje zadovolji svačiji ukus. Od već pomenutog sleaze punk rock manira, do power-pop-punk, hard rock itd..
Pesma koja možda najviše miriše na esencijalne Backyard numere je svakako 44 Undead, koju smo namerno izostavili iz februarskog žurnala. Ako bi je stavili na bilo koji stari BB album, našla bi svoje mesto u top tri pesme na svakom od njih. Neka vrsta obrnute Minus Celsius, moglo bi se reći sa Dregen-om na vokalima. Sjajna i esencijalna, „trejdmark“ pesma. Nakon nje izdvaja se i Shovin Rocks u kojoj je ustvari opevana karijera ovog benda. Predobar primer kako da trideset godina karijere smestite u samo tri minuta. Prava slavljenička pesma. Sledeća koja se izdvaja bi bila recimo Yes to All No, koja vuče malo na Blue Oyster Cult po uvodu, ali ima taj Nicke-ov upečatljivi način pevanja, odnosno ono što je uvek krasilo sve te prohujale albume, pesme, godine. U samom vrhu je i uvodna power-pop-punk Good Morning Midnight, koja je pravi predstavnik skandinavskog punk rock prizvuka. Zatim imamo vrlo zanimljivu, Simple Being Sold, koja je nešto blaža ali ima tu potrebnu prljavu notu, pa potom Ragged Flag koja možda malo vuče na Stonse. Bad Seeds bi takođe mogla da uđe na neku best-off listu kao tzv. „deep-cut“ numera. Sliver and Gold, A Day Late i poslednja Lough Now Cry Later su, na neki način, ipak nešto slabijeg kvaliteta.
U suštini, ako saberemo i oduzmemo, to je dve trećine dobrih pesama na ovom izdanju, što je za svaku pohvalu. Zapravo, broj pesama koje prelaze „Rubikon“, proporcijalno raste sa brojem slušanja, odnosno ponavljanja albuma. Neka to bude i savet za moguće slušaoce. Za one koji se prvi put susreću sa ovim bendom, ovaj album je sasvim dobar za početak, dok za okorele fanove imamo drugi predlog. Da ne bude kako je najbolji album Backyard Babies u ovoj deceniji zapravo onaj solo album Dregen-a, vi lepo izmiksujte ovaj novi sa prethodnim Four by Four i dobijate ono što ste hteli!
Ako vas mrzi da čitate, poslušajte audio recenziju i zapratite kanal!
