Buckcherry – Warpaint (2019)
Ipak i pored svega toga, opšta ocena ovog albuma je ta da je uspeo da zadovolji i opravda očekivanja pristalica. pored već navedenih personalinih promena. Svaka čast Josh Todd-u što je i pored svih tih problema, uspeo da održi kurs i zadrži ovaj bend na onom istom nivou na kojem je uvek i bio. Od vrhunskih pesama sa ovog izdanja bi se recimo mogla izdvojiti zapaljiva i visoko-oktanska, prava sleaze rock vožnja u numeri Bent. Nakon nje, rame uz rame stoji i uvodna Warpaint, u kojoj Josh Todd govori o „svome išaranom sebi“, tetovažama koje očigledno imaju duboke priče ispod sloveja boje, kao i fascinacijom Indijancima koji su stavljali takve ratničke boje na svoja tela. Muzički posmatrano, u pitanju je pravi rokerski Buckcherry klasik. Nakon toga sledi jedna pesma koja se zaista izdvaja, a to je obrada grupe Nine Inch Nails pod nazivom Hard Like A Hole, koja je dobila tu praljavu (sleaze) notu i zvuči kao da uopšte nije pozajmljena od nekog drugog benda. U samom vrhu dodali bi još i gruversku numeru Back Down, oštru i prljavu Closer, kao i jedan prašnjavi baladoid poput Radio Song, a na kraju jedne sasvim pristojne The Vacuum.
Sve u svemu , kada se pogelda iz svih uglova i posluša nekoliko puta, ovo jedno jako zanimljivo izdanje grupe Buckcherry. Ako volite muziku u stilu iskrenog, frenetičnog, glasnog, modernog i po sve priljavog rock n roll-a, onda je Buckcherry definitivno za vas. Nema tu nekog „izmišljanja tople vode“. Sve ono što je krasio ovaj žanr nalzi se u muzici ove grupe, osim što je normalno prezentovano na jedan potpuno drugačiji, običniji ali prijemčiviji način. Nije uopšte slučajno što je Buckcherry u startu prevazišao mnoge svoje idole iz osamdeetih. Uspeli su da nađu formulu kako da ostanu dosledni ali ponude nešto novo u okviru starog. Nije na kraju ni čudno što Josh Todd i Keith Nelson, zamalo nisu završili u Velvet Revolver-u, baš početkom tih dvehiljadiith. Mada verovatno je bolje što nisu.
Mart 2019. godine Autor:JP