Buckcherry – Warpaint (2019)

Sledeće novo izdanje koje predstavljamo dolazi iz redova grupe Buckcherry i predstavlja njihovo, kao i u slučaju Backyarda, osmo izdanje. Njihov prvi album izašao je 1999.godine, pa na neki način i oni imaju jednu okruglu godišnjicu. Ova kalifornijska muzička ekipa nastala je 1995.godine, u ono vreme laganog izumiranja grandža, carovanja M. Manson-a i grupa kao što je recimo The Offspring,  odnosno rađanja nu-metal bendova. Buckcherry sa druge strane,  nisu bili ništa od svega navedenog. Pevač Josh Todd i gitarista Keith Nelson, inače osnivači grupe, imali su sasvim drugu ideju. Nešto drugačiju  od onoga što je scena tada nalagala. Oni su hteli da pevaju o svemu  onome što je decenija pre toga iznedrila, sleaze/glam and debaucherry, što je ujedno i bio njihov tadašnji način života. Izumrelom muzičkom pravcu povratak je bio i više nego potreban. Nov,, moderan i svež, ali sa dobro poznatim stavom. Dosta su u tome pomogli i već pomenuti Šveđani, međutim čekali su se i predstavnici sa lica mesta, sa losanđeleskog asfalta, sa istog onog betona na kojem je  ceo taj svet rastao a potom i  umirao. Recimo da su upravo Buckcherry uz bendove poput Velvet Revolver, Beautiful Creatures, Brides of Destruction i neke druge, jedan od najboljih izdanaka nove moderne sleaze/glam, nazovite kako to hoćete, scene.

No dosta više o istoriji (mada bilo je potrebno za one slabije upućene), hajde da sada malo pričamo o albumu Warpaint. Kao što smo već pomenuli u Februarskom žurnalu, grupu su zadesile izvesne promene, pre svega odlazak gitariste i osnivača Keith Nelson-a. Ta zbivanja su u velikoj meri  uticala da se ovom albumu priđe sa izvesnom dozom opreza, jer budimo realni, kada se desi promena ovakve vrste, nikad se ne zna šta očekivati. Buckcherry je prošao po tom pitanju slično kao recimo Stone Sour pre dve godine.

Ipak i pored svega toga,  opšta ocena ovog albuma je ta da je uspeo da zadovolji i opravda očekivanja pristalica. pored već navedenih personalinih promena. Svaka čast Josh Todd-u što je i pored svih tih problema, uspeo da održi kurs i zadrži ovaj bend na onom istom nivou na kojem je uvek i bio. Od vrhunskih pesama sa ovog izdanja  bi se recimo mogla izdvojiti zapaljiva i visoko-oktanska, prava sleaze rock vožnja u numeri Bent. Nakon nje, rame uz rame stoji i uvodna Warpaint, u kojoj Josh Todd govori o „svome išaranom sebi“, tetovažama koje očigledno imaju duboke priče ispod sloveja boje, kao i fascinacijom Indijancima koji su stavljali takve ratničke boje na svoja tela. Muzički posmatrano, u pitanju je pravi rokerski Buckcherry klasik. Nakon toga sledi jedna pesma  koja se zaista izdvaja, a to  je obrada grupe Nine Inch Nails pod nazivom Hard Like A Hole, koja je dobila tu praljavu (sleaze) notu i zvuči kao da uopšte nije  pozajmljena od nekog drugog benda. U samom vrhu dodali bi još i gruversku numeru Back Down, oštru i prljavu Closer, kao i jedan  prašnjavi baladoid poput Radio Song, a na kraju  jedne sasvim pristojne The Vacuum.

                                    

Sve u svemu , kada se pogelda iz svih uglova i posluša nekoliko puta, ovo jedno jako zanimljivo izdanje grupe Buckcherry. Ako volite muziku u stilu  iskrenog, frenetičnog, glasnog, modernog i po sve priljavog rock n roll-a, onda je Buckcherry definitivno za vas. Nema tu nekog „izmišljanja tople vode“. Sve ono što je krasio ovaj žanr nalzi se u muzici ove grupe, osim što je normalno prezentovano  na jedan potpuno drugačiji, običniji ali prijemčiviji način. Nije uopšte slučajno što je Buckcherry u startu prevazišao mnoge svoje idole iz osamdeetih. Uspeli su da nađu formulu kako da ostanu dosledni ali ponude nešto novo u okviru starog. Nije na kraju  ni čudno što   Josh Todd i Keith Nelson, zamalo nisu završili u Velvet Revolver-u,  baš početkom tih dvehiljadiith. Mada verovatno je bolje što nisu.

Mart 2019. godine                                                                                                   Autor:JP