Motley Crue – The Dirt (2019) Film, soundtrack i knjiga

Dugo najavljivani i očekivani film pod nazivom The Dirt  „najozloglašenjeg“ benda na svetu, grupe Motley Crue, ugledao je svetlost dana 22.marta ove godine. Ovo je ujedno i  najveći poduhvat u gotovo četrdesetogodišnjoj karijeri ovog losanđeleskog benda,  Film je široj publici postao dostupan putem Netflix-a (dostupan u Srbiji), međutim kada se malo dublje zagrebe ispod površine postaje jasnije koliko je zapravo truda bend uložio u ovaj projekat, odnosno koliko je prepreka bilo potrebno preći kako bi se ostvario zacrtani cilj.

Priča je kao što možda već znate krenula nakon 2001.godine i izlaska autobiografske knjige The Dirt, koja je iznela gotovo sve ono dobro i loše, do najsitnijih detalja, iz karijere benda i ubrzo postala bestseler u svetu rok izdavaštva. Ubrzo nakon toga javila se i ideja  o filmu. Međutm, Nikki Sixx i ekipa počeli su da se susreću sa problemima i to na samom početku. Jedna za drugom, velike izdavačke kuće poput MTV-a i Paramount-a, odbijale su da stanu iza benda i prikažu ga u onakvom svetlu kakav on zaista jeste. Stvar je ipak,  nakon mnogo godina preuzeo Netflix,  koji je  spasao čitavu stvar i lansirao ovaj film u orbitu. Možemo reći samo jedno: Hvala im na tome!

Da bi se ovaj film iole „shvatio“ nije potrebno biti u nekakvom savetu mudraca poznavalaca filmova,  već je bitno iznad svega poznavati  Motley Crue kao bend, odnosno imati makar malo uvida u to ko su i kakvi bili Nikki Sixx, Mick Mars, Tommy Lee i Vince Neil, tokom svoje muzičke karijere ali i šire od toga. Stoga je preporučljivo pre svega upoznati se sa likom i delom benda, pre ili posle  gledanja filma svejedno. Ovde međutim neće biti prepričavanja karijere Motley-a jer nemamo ni vremena a ni prostora da ispišemo, odnosno prepirčamo celu knjiguThe Dirt, Nije potrebno!

Ono što je bitno napomenuti je to da su Motley Crue oduvek bili bend kojeg mediji nikako nisu mirisali. Mediji ko mediji, u svoj svojoj zatvorenosti i kontrolisanosti uglavnom ne vole kada se izlazi iz okvira nametnute opšte paradigme, nevezano za to o kojem vremenskom periodu je reč . Motley su sa druge strane upravo bili takvi.  Bend koji nije znao za granice i uvek je išao van postavljenih okvira i to na svoj jedinstveni motley-način. Upravo  je tako  i sa samim filmom The Dirt. Opšti utisak koji se mogao steći nakon premijernog pojavljivanja filma je taj da su reakcije podeljene: mejnstrim mediji  su ga uglavnom „nacrnili“ i davali loše kritike dok su iskreni fanovi sa druge strane jednostavno oduševljeni. Ništa novo i neočekivano kada je reč o Motlijevcima. Renomirani vebsajt Rotten Tomatoes, koji predstavlja nešto slično kao i IMDB u svetu filmova, o tome najbolje govori. Razlika u oceni kritike i oceni publike je više nego drastična.

A šta je to što je kriitku toliko iznerviralo? Odnos članova benda prema ženama možda? O tome bi se mogla napisati studija, ali bi nakon toga ovaj blog verovatno bio ugašen, ako bi pre toga dospeo pod ruku raznoraznih NVO. Nije samo jasno kako taj „bajni mejnstrim“ ne vidi i druge filmove u kojima se tako nešto prikazuje. Sigurno im nije kanula neka parica, bio bi možda odgovor koji je  najbliži istini Sve u svemu Motley je u filmu prikazao samo delić tog aspekta svoje kontraverzne karijere. Na kraju, grupi devojke bile su normalna pojava i mnogo pre Motley Crue-a, ali šta god,  o tome stvarno ne vredi raspravljati dalje.

Sledeće što se može izdvojiti bi recimo bilo upoređivanje sa filmom grupe Queen, Bohemian Rhapsody. U suštini reč je o dve skroz različite grupe, dva različita perioda i dve različite sudbine. Svaki film je na svoj način dobar i glupo je upoređivati ih, s obzirom da je Bohemian imao mnogo veći budžet i naravno kasnije osvajao i Oskare. The Dirt to neće sigurno doživeti ali jednostavno  nije ni pravljen sa takvim ciljem.

Što se kritike publike tiče, tu već postoji jedna stvar koja zapravo spaja oba navedena filma. Reč je naravno o istorijskoj nepreciznosti i vremenskoj manjkavosti. Zašto je to tako, nije lako dati odgovor. Sasvim je normalna stvar da četrdesetogodišnja karijera ne može svesti u samo dva sata igranog filma. Zapravo može, ali onda se to zove dokumentarac, a ne igrani film. Ako ste propustili da se zabavite kroz jedan ovakav film, i uživate u deliću atmosfere tih ludih 80-ih, koje se uzgred nikada više neće ponoviti u rock svetu, onda ste pogrešili i vreme i mesto kao i izbor. Sa druge strane oni koji su uživali, a manjkalo im je istorijskih činjenica, VH1 je početkom 2000-ih izbacio Motley Crue Behind The Music, tako da samo navalite! Pored toga postoji još i gomila drugih emisija o bendu na internetu.  U suštini, pravim i iskrenim fanovima Motley-a, koji već znaju sve o bendu, ovakve neregularnosti u filmu zapravo i ne predstavljaju nikakav problem. Moglo bi se što šta tu dodati ili oduzeti,ali jednostavno ne predstavlja nikakav krucijalni problem. Bilo je dosta reči i o drugim poznatim ličnostima iz sveta muzike, a naravno i nekih od bivših supruga članova benda, koje se jesu ili nisu pojavili u filmu. Stvar je tu takođe jako prosta. Prvo, broj onih koji će se pojaviti, ograničen je vremenom, a drugo, za predstavljanje nečijeg lika i dela potrebno je prvo zatražiti dozvolu od same osobe. Nakon toga na scenu stupaju autorska prava, papirologija, advokati i ko zna šta sve još što Motley-u očigledno nije trebalo. Ajd sad zamislite Pamelu Andresson i Tommy Lee-a kako se ponovo svađaju o tome kako ih je  ovaj film prikazao…

The Dirt Soundtrack (2019)

Kakav bi mi to muzički blog bili da ne napišemo nešto i o samoj kompilaciji koja prati ovo filmsko izdanje. Motlijevci su nas, dakle, počastili i istoimenom kompilacijom na kojoj se nalazi osamnaest pesama. Četrnaest starih dobrih hitova je tu da nas podseti na slavne dane ovog benda, odnosno da kako to već ide, pokrije i muzičku stranu filma. Radi se uglavnom o pesmama iz perioda 81-89, koji je i u samom filmu najviše prikazan. Akcenat je posebno na pesmama sa prvog albuma Too Fast For Love, numerama koje su zapravo pomogle da se Motley Crue probije i postane ono što je i dan danas. Međutim, ono što je fanove najviše obradovalo  jeusu svakako i četiti potpuno nove pesme, koje su urađene kako za potrebe filma, tako i iz samih muzičkih potreba benda. Motley Crue jesu 31.decembra 2015. godine završili karijeru što se tiče javnih nastupa, čak su stavili i paraf na pravno obavezujući sporazum (što to nekako glupo zvuči) , ali normalno, kao što smo tada i pisali, Motley Crue na tome nije nameravao da stane, što se  na kraju i obestinilo.

Snimanje pesama za potrebe kompilacija zapravo nije ništa novo u karijeri ovog benda. Ko ih bolje poznaje zna, da još od prve kompilacije Decade of Decadence iz 1991.godine, Motley Crue obavezno ubacije po dve, tri, a nekada i više potpuno novih pesama. Prva numera koja otvara ovaj Soundtrack je istoimena pesma The Dirt koja je urađena u saradnji sa Machine Gun Kelly-em, reperom i glumcem koji je glumio Tommy Lee-a. O pesmi smo opširno pisali u Žurnalu iz februara, tako da ovde nećemo mnogo širiti priču o njoj. Kakva je to samo rifčina Mick Mars-a! Takođe i jođšjedan dokaz da rock i rap idu jedno sa drugim. Bez preterivanja, jedna od top tri pesme u onom modernijem delu katalogu benda. Sledeća nova nalazi se na mestu broj šesnaest i nosi naziv Ride With The Devil. Sleazerski rif koji je otvara, provlači se kroz skoro celu pesmu. Bas i bubnjevi zakivaju na dno. Poruka koju šaje, hmm pa to bi se moglo opisati ovako: Šta je to što je Nikki Sixx najviše voleo negde od 1983 do 1987.godine, i kako se ta vožnja sa đavolom na kraju po njega zavšila? Naredna nova numera je Crash And Burn. Jedna jako melodična pesma sa svim potrebnim Motley začinima: prljave Mick-ove gitare, Vince-ov skvičeći vokal i zakivanje za dno u režiji dvojca koji je ostao poznat po „razbijanju i paljenju“ kroz karijeru benda. Sve tri originalne nove numere zapravo aludiraju na sam film i međusobno su povezane jer će te u svakoj od njih čuti ponavljanje reči The Dirt.  Za kraj ove fantastične kompilacije dobili smo i jednu obradu. Motley Crue jednostavno ne bi bio to što jeste kada ne bi uradio nešto ovako. Vince Neil koji izgovara stihove „like a virgin“ je nešto stvarno neprocenjivo! Naravno reč je o obradi Like A Virgin od Madonna-e.  Pesma zapravo uopšte ne podeseća na original, što se same muzike tiče. Urnebesno, provokativno i stopostotno Motley!

Konačno, kada je reč o sumiranju utisaka, treba reći da je ovo jedna velika pobeda Motley Crue-a. Bend koji je sam sebi propisao smrtnu presudu uspeo je da u roku od tri godine nakon toga još jednom do neba obraduje svoje stare fanove. Film i nova muzika, pa šta čovek više može poželeti. Međutim tu nije kraj. Znate li da su recimo stream-ovi Motley pesama na digitalnim servisima porasli po 200 pa čak negde po i 300%? Knjiga The Dirt je ponovo, posle osamnaest godina broj 1 na listi muzičkih izdanja.  Film je drugi najstrimovanijij na Netflix platformi a bend je ponovo u vrhu skoro svih Bilboard-ovih top lista. Fenomenlano! Još ako dodamo i to da su sebi pridodali i armiju potpuno novih fanova, koji do pre 22.marta nisu ni znali da ovaj bend uopšte postoji, fanova koji možda do tog dana  nisu ni bili u svetu rock muzike, ovo onda nije pobeda  samo za Motley Crue već i za rock muziku uopšte (isto se desilo i sa Queen-om). Svaka čast Motley Crue i hvala vam na svemu. Pokazali ste još jednom zašto ste toliko veliki bend!

               

Autor: JP