Bez obzira da li ste okoreli fan ove grupe, ili ste pak, tu i tamo u svom životu čuli neku njihovu pesmu, ili možda samo kroz priču o nastanku grupe Guns n Roses, potpuno je nebitno. Situacija koju trenutno možemo zateći na terenu zbunila bi čak i najprivrženije pristalice ove losanđeleske sleaze rock grupe. Stoga, smatramo da je potrebno napraviti jednu vrstu preseka, odnosno Junkyard analizu o stanju u ovom nekada veoma bitnom bendu Sunset Strip scene sa kraja osamdesetih.
Grupe koje se pojavljuju sa istim imenom, a u dve poptuno različite postave, zapravo uopšte i nije neki nov fenomen. Čak i sama priča o podeli grupe L.A. Guns, odnosno rat Vol.1 počeo je još početkom prethodne decenije. Pored njih sličnu sudbinu u određenim periodima svojih karijera doživele su i grupe poput Ratt, Great White, Faster Pussycat, Yes,Queensryche… Da napomenemo nekoliko.
Iz spiska ovih grupa, lako bi se mogao izvući zaključak da se radi uglavnom o bendovima koji su svoju najveću slavu stekli osamdesetih, manje više tzv. „hair metal“ grupa – inače radi se o terminu koji ovde retko koristimo zbog očigledne namere da se ceo pravac degradira, stoga uvek baratamo sa glam/sleaze metal/rock terminima. Suštinski ceo taj pravac i grupe koje se vezuju za njega, do dana današnjeg nose tu neku neobjašnjivu stigmu koja ih prati, i koja im u današnje vreme dodatno otežava egzistenciju. Takvu sudbinu nije doživeo ni jedan jedini drugi pravac ili grupa bendova, čak ni oni koji su trajali kraće i doživeli mnogo manje uspeha. Ova tema je dosta široka i iziskuje jedan poseban tekst, mada bi se lako mogla napisati i knjiga. Upravo iz tog razloga je i ostavljamo za neki drugi put.
Vratimo se sada centralnoj temi ove priče. Grupa L.A. Guns izbacila je novi single pod nazivom Crawl 20.aprila ove godine i najavila izlazak albuma pod nazivom Renegades. Sedamnaest dana nakon toga ista grupa, dakle L.A. Guns izbacuje i numeru Let You Down i takođe najavljuje novo izdanje. Neko ko posmatra sa strane verovatno bi se pitao ko zparavo ovde nije normalan? Sa druge strane, za one koji prate rad ove grupe ovo i ne predstavlja nije ništa novo. Dobrodošli u „drugi „L.A. Guns rat“!
Naši čitaoci će se sigurno setiti da smo otprilike pre godinu dana pričali o albumu The Devil You Know koji je zapravo i pobedio u godišnjem izboru albuma za 2019.godinu. Sa druge strane, oni koji su sa nama duže, setiće se i albuma The Missing Peace iz 2017.godine koji smo tada definisali između ostalog i kao „povratnički“. Povratanički odakle, odnosno iz čega? Inače pored pomenutih izdanja bend je izbacio i jedan live album 2018.godine kao i jedan EP uoči Božića 2019. To nas dovodi i do ključnog pitanja: otkud ovoliko izdanja u tako kratkom vremenskom periodu i o čemu se tu zapravo radi?
Da bi smo definisali ko je ko i uopšte od nečega krenuli i pojasnili zbog čega se sve ovo dešava, moramo se vratiti malo u prošlost. Glavni protagonisti ove sapunice su: tvorac grupe i gritarista Traci Guns i bubnjar Steve Riley. Svako sa po 50% prava na ime benda L.A. Guns.
Devedesete su za L.A. Guns-e bile kao i za sve druge bendove ove scene. Početak je bio obećavajući. Album Hollywood Vampires iz 1991.godine bio je prirodan nastavak prethodna dva i doneo je nekoliko ključnih pesama u muzičkom katalogu benda. To je ujedno i poslednji album koji je uradila klasična postava grupe: Phil Lewis (vokali), Traci Guns (gitara), Mick Cripps (gitara), Kelly Nickels (bass) i Steve Reiley (bubnjevi). Nakon toga, kako su devedesete odmicale, a muzička industrija odlučila da promoviše neku drugu vrstu rock muzike, L.A. Guns-i su kao i svi ostali krenuli sa blagim padom. Do karaja ove decenije izbacili su još tri albuma i jedan EP: Vicious Circle (1994) na kojem nije bilo bubjara Riley-a, zatim American Hardcore (1996) na kojem je bend drastično promenio zvuk is a koga je izostao pevač Phil Lewis a vratio se Riley, potom i EP pod nazivom Wasted na kojem je vokale preuzeo Ralph Saenz, danas poznatiji kao Michael Starr iz Steel Panther-a, i na kraju album Shrinking Violet na kojem je dužnost vokala preuzeo Jizzy Pearl. Valja napomenuti da su ritam gitarista Mick Cripps i basista Kelly Nickels takođe izašli iz benda u toku ove decenije.
L.A. Guns krajem osamdesetih
Ipak, nakon izlaska ovog poslednje pomenutog albuma, L.A. Guns su pokušali jedan mali reunion originalne postave koji je doneo mini turneju i izdavanje ponovo snimljenog, najboljeg albuma grupe Cocked And Loaded iz 1989, pod nazivom Cocked and Re-Loaded 2000.godine. Cripps i Nickels ponovo odlaze iz benda koji 2001. izbacuje ne toliko zanimljiv album Man In The Moon.
Ovde dolzimo i do ključnog momenta u karijeri benda i verovatno krucijalnog albuma toga vremena. Album Waking The Dead koji je izašao 2002.godine bio je bez sumnje ne samo najbolje izdanje benda nakon prva tri albuma, mada bi se mogao veoma lako i sa njima nositi, nego i najbolji album do današnjih dana. Ono što je ključno za priču je da su ploču snimili Traci Guns, Phil Lewis i Steve Riley, pomognuti basistom Adam Hamilton-om. Cela ta scena iz osamdesetih počela je da doživljava svoju revitalizaciju početkom dvehiljaditih i ovaj album definitivno predstavlja jedan od stubova njenog povratka. Verovali ili ne, čak je i časopis Rock Eskpress, koji je u to vreme izlazio na našim prostorima, pisao o ovom albumu!
Međutim, baš u tom trenutku kada je grupa imala priliku da ovkao povoljnu situaciju iskoristi na najbolji mogući način, gitarista-osnivač i davalac imena bendu (više bendova), odlučio je da napusti ovaj tabor i sa Nikki Sixx-om formira supergrupu pod nazivom Brides Of Destruction. Ova grupa izbacuje album pod nazivom Here Comes The Brides 2004.godine, koji takođe predstavlja jedan od stubova povratka ovog posrnulog pravca, i to u jednom potpuno novom i modernom maniru. Sa druge strane L.A. Guns praktično nastavljaju sa radom bez Traci-a, i to sa raznim gostujućim gitaristima poput Keri Kelli-a i Brent Muscat-a sve dok se bendu nije priključio Stacey Baldes, kao dugoročno rešenje i zamena za Guns-a.
U međuvremenu se dešavaju neke stvari koje će praktično za sva vremena zakomplikovati situaciju. Pre svega, Nikki Sixx 2004.godine napušta Brides Of Destruction, iz prostog razloga jer se upravo te godine pokrenula priča o ponovnom reunion-u grupe Motley Crue na koji se čekalo dugi niz godina. Takvu priliku Sixx nikako nije smeo da propusti, dok je Traci sa druge strane praktično ostavljen na cedilu i pored toga što je nastavio da svira sa Brides-ima, pa čak snimio još jedan album 2005.godine. U isto vreme, i sami L.A. Guns-i izbacuju jedan solidan album Tales From The Strip 2005.godine, i to u identičnoj postavi kao iz 2002.godine, osim Traci Gunsa naravno. Pomenuti album možda nije bio istog kvaliteta kao prethodni ali zasigurno jeste ustoličio početak jedne nove ere ovoga benda. Brides of Destruction se raspadaju godinu dana kasnije., a Traci Guns odlučuje da osnuje svoju verziju benda L.A. Guns, s obzirom da mu je zbog načina i trenutka kada je napustio prethodnu, u nju povratak bio nemoguć. Bolje rečeno, pomenuta podela 50/50 koju su Traci Guns i Steve Riley dogovorili sredinom 90-ih stupila je na scenu. Time otpočeo i „pvi L.A. Guns rat“!
Dakle, u tih nekoliko godina, počevši od 2002. pa sve do 2006. pravilo 50/50 bilo je upotrebljeno dva puta. Prvo kada je Steve Riley odlučio da nastavi sa onim što je imao od postave u kojoj je bio pevač Phil Lewis, a drugi put kada je Traci Guns zavšrio epizodu sa Brides-ima i odlučio da ponovo „oformi“ svoj L.A. Guns. Situacija sa dve verzije benda potrajaće sve do 2012. godine kada Traci Guns odlučio da ugasi svoju verziju i izađe iz te, moglo bi se reći, vrlo neuspešne priče. Sa druge strane verzija predvođena bubnjarem Steve Riley-om i pevačem Phil Lewis-om će u periodu od 2005. pa sve do 2012. godine snimiti jedan album sa obradama – Rip The Covers Off 2010. kao i jedan sa potpuno novim pesmama pod nazivom Hollywood Forever iz 2012.godine, koji je možda i najslabije izdanje u istoriji grupe. Taj gotovo neproduktivni period grupe dobija svoj epilog ubrzo posle pomenutog albuma, u trenutku kada gitarista Stacey Blades najavljuje svoj odlazak iz benda. Grupa će nastaviti sa svirkama još neko vreme, tačnije do početka 2016.godine kada se situacija ponovo okreće za 180 stepeni.
Vrlo diskutabilna albumska izdanja, poput obrada ili albuma iz 2012.godine, dodatno su srozali već i te kako porušen ugled ovog benda. Ipak, stekao se utisak da je javno mnjenje u tom periodu bilo mnogo više privrženo onoj verziji benda koja je posle 2002.godine nastavila kao L.A. Guns.Traci Guns je sa druge strane, bio optuživan kao neko ko je i napravio sam problem i započeo podelu.
A šta se to desilo te pomenute 2016.godine? Pa, ništa specijalno, osim što je i sam pevač Phil Lewis napustio dotadašnji Riley-evL.A. Guns, i pridružio se Traci-u, stvorivši tako novu verziju benda: L.A. Guns feat. Lewis and Guns. ili ti skraćeno L.A. Guns! Kao što smo već pisali, ova verzija, zapravo i jedina u tom kratkom periodu, izbacuje dva veoma kvalitetna albuma 2017. i 2019.godine. Fanovi za to vreme likuju i gotovo su saglasni u oceni da je konačno došlo do onog pravog reunion-a, onog koji se toliko čekao, onog kada se gitarista-osnivač i glavni pevač benda susretnu i ponovo pokrenu priču. Delovalo je kao da se španska serija konačno završila, međutim Steve Riley (nosilac 50% prava na ime benda) nije sedeo skrštenih ruku. U trenutku kada je Lewis/Guns verzija odbila da pod vrlo nepovoljnim uslovima nastupi na festivalu M3 2018.godine, istu tu ponudu, odnosno mesto na setu, brže bolje prihvatio je Steve Riley, na brzinu okupivši novi bend u kojem pazite sada: nekadašnji basista svira gitaru, zatim tu je i basista iz prve originalne postave, sa sve novim pevačem. Podlo ili ne, procenite sami….
Na kraju, postavlja se pitanje šta od svega ovoga mi kao fanovi možemo da očekujemo? S obzirom da ni američki sudovi još uvek ne mogu da raščlane i donesu odluku o tome kome zapravo pripada pravo na ime, ko je uzurpirao to pravo a ko se njime koristi na račun ovog drugog, najbolje je da se u te stvari za sada ne mešamo. Poslednju tužbu je inače podneo je Traci Guns i optužio Riley-a da koristi situaciju koju su Lewis/Guns stvorili u poslednjih nekoliko godina i to bez jasne distinkcije u imenu svoje verzije benda. To sve stvara ogromnu pometnju kod samih fanova, a da stvar bude još i gora. sada imamo i to da: postoje dva zvanična FB profila, dok na striming servisima muzika izlazi jednostavno na jednom, zajedničkom profilu, pa tako imamo situaciju gde kao najnovije izdanje stoji nova pesma Rileye-eve grupe kao prva u izboru, sa sve profilnom slikom Traci-a i Lewis-a iznad nje,ili obrnuto… Kako li tek dele zaradu od tih strimova, ne smemo ni da pomislimo.
S obzirom da je već krenula nova „trka u naoružanju“ (dva singla u svega dvdesetak dana), izgeda kao da ćemo se tih stvari nagledati i u buduće. Jednostavno, ono što nam ostaje je da prihvatimo situaciju i čekamo rasplet dok uživamo u dobroj muzici, ukoliko je uopšte bude bilo. Sa druge strane, potpuno je legitimno i zauzeti stranu u „ratu“. Koju već, to ipak odlučite sami!
