Red Hot Chili Peppers – Return Of The Dream Canteen (2022) – Iskreno mišljenje
I šta sad ja vama da pričam o novom RHCP albumu? Pre svega, moraću da ga zovem ROTDC jer me stvarno mrzi da stalno pišem ovaj kilometarski naziv koji su mu dali.
Dakle, drugi album u samo godinu dana. Naslednik Unlimited Love koji je izašao u Aprilu. Drugi za redom od kad se John Frusciante vratio u bend. Drugi za redom sa 17 pesama. Što bi se reklo – dupli. Još jedan koji je producirao Rick Rubin, i to je to što treba znati.
E sad, šta to dobismo sa ovih 17 pesama? Da konsultujemo Albumometar?
Pa, i nema baš mnogo potrebe…
Ako pogledamo realno, ovaj album iznedrio je svega dve pesme koje su vredne nekog većeg pomena i koje bi se mogle svrstati na neku kompilaciju najvećih hitova grupe, i to su Eddie i Tippa My Tongue. Bolje rečeno, to su oba singla koje smo imali prilike unapred da čujemo. A kada su samo singlovi ono što na albumu valja, onda vam je jasno o kakvom se izdanju radi.
Pored toga izdvojio bih još i pesme Reach Out u kojoj, gle čuda, John Frusciante koristi distorziju, kao i pesmu The Drummer za koju bi se moglo reći da predstavlja neku vrstu eksperimentisanja i proširivanja granica. Ali, ako ih stavimo rame uz rame sa nekim drugim potencijalnim hitovima Peppersa, ove dve pesme nemaju apsolutno nikakve šanse. Ma šta sa nekim, stavimo ih sa „devetkama“ sa Unlimited Love. Ne bi ni njima prišle, realno!
Ovo ostalo, odnosno preostalih 13 pesama ja jednostavno ne znam kako da opišem. Znate da nisam maliciozan. Znate da obično kada mi se nešto ne dopadne, ja jednostavno izbegavam da pričam i pišem o tome. Međutim, ovde pravim izuzetak. Ove pesme su jednostavno – ravna linija na EKG-u. Stoga i nema ocene ovoga puta…
Nakon prvog, pa i svakog narednog slušanja konstantno stičem utisak da slušam jednu te istu dosadnu pesmu u kojoj se slučajno kao pojavljuju poznati likovi John, Chad, Flea i Keidis. Ništa se živo ne ističe i ne izdvaja. John-ovo muziciranje se poprilično završava sa poslednjim taktom pesme Eddie a toliko se očekivalo nakon te pesme da se mislilo da će čovek konačno da eksplodira i počne da svira tu svoju gitaru. Ali ne! Ništa od toga.
Flea konstanto svira svoj funk, negde više negde manje, dok je Keidis iznenađujuće izbacio svoje repovanje sa ovog albuma i pokušao zapravo da peva, što se iskreno i nije pokazalo baš najbolje. Jednostavno nije.
Što se ideja tiče, nema tu neke velike priče. Prosto ih nema. Ovih 13 pesama su ispale iznenađujuće bezidejno. Ima tu nekih čudnih electro-tehno pokušaja koji samo još više pogoršavaju stvar, kao i nekoliko mrtvačkih numera „a la“ Unlimited Love samo još pet puta gore od toga.
Dakle, da ne pišem dalje, sve u svemu jedno veliko razočaranje. Pripadao sam onoj grupi ljudi koji su očekivali da ovaj album bude bolji od slabašnog Unlimited Love a ono ispade još gore…
Ipak, i pored svega toga, lično sam ipak imao neku mrvu uzdržanosti, jer kao muzičar znam da pisanje i snimanje ovako velikog broja pesama može da se odbije bendu o glavu. To se upravo i desilo.
Meni to sve deluje ovako: John se vraća u bend posle toliko godina. Svi su srećni i imaju neku novu energiju. Dolazi korona i bend se nalazi u zatvorenom, nema svirki i sličnih akcija. Šta ćemo? Hajde da pravimo novi album! Kreću probe, pred-produkcija, sesije. Kreće džemovanje. Kako vreme ide svi su u fazonu „ovo je kul, e brate i ovo je kul….. hej, pa zašto ne bi smo sve ovo snimili i stavili na album, ili dva…to bi bilo stvarno kul, da jebote, to bi bilo stvarno kul….“ I tako i bi. Čisto sumnjam da je neko u studio došao sa gotovim pesmama i formiranim idejama. Osim u dva tri slučaja. Ovo ostalo je sve jedan veliki džem – ne od jagoda nego od isntrumenata, jer 95% pesama stvarno tako i zvuči.
To je to ljudi. Neću više da dužim. Ipak, treba dodati još samo jednu činjenicu koja ide u prilog bendu. Treba ovde ostaviti jednu lepu pohvalu. Za godinu dana oni su izbacili 35+ novih pesama. To je stvarno grandiozno i pored toga što sa sobom nosi veliki rizik o kojem smo već pričali. Neki bendovi to ne urade ni za 30 godina karijere. Možda nisu sve bile baš kao što smo očekivali ali da je uspeh veliki, to stvarno jeste, tako da , hvala im i na tome!
