Motley Crue – ekscesi, haos, ludilo i najbolje pesme 90-ih
Motley Crue su definitivno bend koji je obeležio osamdesete. Pet albuma sa multimilionskim tiražem, grandiozne turneje, jedan No.1 album, ekscesi, ludilo i sve što uz to ide to, samo su deo onoga po čemu je ova grupa ostala poznata. Bili su između ostalog i pokretač trendova koje su kasnije drugi bendovi sa scene slepo pratili. Sve u svemu, u toj prvoj deceniji postojanja postigli su sve što se moglo postići. A onda su došle devedesete…
Ovu turbulentnu i krajnje problematičnu deceniju za bendove žanra u kojem su Motley Crue bili apsolutni kraljevi, počeli su sa unutrašnjim problemima nasleđenim sa beskrajnih turneja, što je dovelo do razilaženja Vince Neil-a sa ostatkom benda, pokušaja promene zvuka i stila, turneja sa polupraznim salama itd. Onda su došle i poznate “glumice”,Baywatch, video kasete, još ekscesa i lutanja, previše ličnih tragedija i ponovnog ujedinjavanja…
A šta je za svo to vreme bilo sa muzikom? U toku ove decenije snimili su i tri albuma: Motley Crue (1994), Generation Swine (1997) i New Tattoo (2000) uz još nekoliko kompilacija. U to ime predstavljamo vam listu najboljih pesama koje su snimili u toku ove teške decenije, po našem mišljenju!
11. 1st Band On The Moon (New Tattoo 2000)
New Tattoo iz 2000.godine (da, 2000 spada u 90-e) bio je samo još jedna tetovaža na telu, kako ga je u knjizi The Dirt opisao Nikki Sixx. Album bez Tommy Lee-a za bubnjevima koga je zamenio Randy Castillo, možda nije bio na nivou onih iz 80-ih, ali jeste bio neka vrsta povratka tom zvuku. Sa eskperimentima i alternativom se završilo i pesma kao što je ova podesetila je na stare dane ogoljenog rokenrol Crue-a. Kako su se stvari tokom vremena promenile i svet postao isuviše politički korektan, Motley Crue su svoju ekcesnu zajebanciju preneli na Mesec. Prvi bend koji je svirao na njemu i to sa celokupnim unikatnim sleazy-motley razvratništvom. Muzički, ova stvar kao i skoro ceo ovaj album, predstavlja pravog naslednika Dr. Feelgood iz 1989.godine po mišljenju mnogih i dan danas.
10. Bitter Pill (Greatest Hits 1998)
Motley su oduvek bili bend koji je voleo da izdaje kompilacije. Ali kako bi vas naterali da je kupite, znalački su na gotovo svakoj od njih ubacivali i nove pesme. Pa tako i na ovoj iz 1998.godine gde pored ove numere postoji još i pesma pod nazivom Enslaved, posebno snimljena za ovu kompilaciju. Ova godina bila je veoma turbulentna za bend. Neuspeh sa prethodnim albumom naterao ih je da počnu da razmišljaju o povratku starom zvuku i zapravo su ove dve pesme i preteča albuma New Tattoo na kojem su tu svoju nameru i potvrdili. Gorke pilule morali su da gutuaju sva četvorica tih godina, posebno Tommy Lee koji je te 1998. završio u zatvoru i ostao bez braka sa legendarnom Pamelom Anderson, a na kraju i otišao iz benda. Proći će mnogo godina do njegovog povratka, tako da su u tom trenutku ove dve numere bile poslednje koje je originalna postava snimila.
9. Flush (Generation Swine 1997)
Generation Swine je za većinu Crue fanova jednostavno bio promašaj, dok je za druge, one malo fleksibilnije, ovo jedna riznica interesantnih pesama kakva ni pre ni posle te 1997.godine više nikada nije viđena. Probali su na ovom izdanju da budu alternativni, probali su da ubace grunge, industrial, na momente bili Pantera a onda potom i Stone Temple Pilots. Bilo je promašaja ali bilo je i pesama gde su uspeli da budu to što jesu, samo u malo drugačijem maniru. Jedna od boljih numera sa ovog albuma je pesma Flush. Alternativna do srži i sa ozbiljnom temom o tome kako se nositi sa tim kada neko izvrši samoubistvo. Nije Crue bio samo puka zabava. Makar ne devedesetih.
8. Misunderstood (Motley Crue 1994)
Što se ozbiljnog Motley Crue-a tiče album iz 1994. prednjači u tome. Za mnoge najbolji album u diskografiji benda koji jedino što je loše uradio te 1994. je što je zadržao nepromenjeno ime grupe, po rečima samog Sixx-a. Sa ovog albuma na kojem je glavne vokale preuzeo John Corabi, jedinom bez Vince Neil-a, poprilično je teško odabrati pesme za ovu kompilaciju. Uzeli smo Misunderstood jer se radi o jednoj od prvih pesama koje je bend napisao sa novim pevačem i koja je bila singl. Priča o životu ljudi koje je taj isti život „prošao“. Grungy, bluesy, swampy, alternativ – to je Crue sredinom devedesetih. U ovoj pesmi se akustika pefektno prepliće sa rifovima i na momente se može steći utisak da se radi o nekom bendu sličnom grupama kao što su Soundgarden, Mother Love Bone ili slično. Ali ne, ovo je Motley Crue, i to moćni Crue!
7. Angela (Decade Of Decadence 1991)
Ova kompilacija predstavljala je retrospektivu svega postignutog tokom 80-ih, te čuvene dekadentne dekade, koja u svakom pogledu to i jeste bila za Motley Crue. Nekoliko novih pesama na ovoj kompilaciji ukazivalo je u kom pravcu bend planira da nastavi sa novom muzikom. Osim Rock N Roll Junkie koja je izašla 1990.godine (pa samim tim ne možemo da je stavimo na ovu listu), obrade Sex Pistols-a Anarchy In UK, tu je i Angela koja muzički gledano predstavlja pravu pravcatu glam metal himnu ranih 90-ih i koja muzički sublimira sve što je bend odsvirao pre toga. Ovo je stari dobri Motley Crue još uvek i to sa Vince-om. Devedesete tek što su počele…
6. Power To The Music (Motley Crue 1994)
Power je pesma koja otvara album iz 1994.godine i samim tim je ta prva šokantna stvar koju slušalac čuje prilikom otvaranja novog Motley Crue poglavlja. Rifovi tvrdi kao zemlja, Corabi-ev vrisak, ritam sekcija koji sabija – to je Motley Crue nove generacije koja sada više preferira Pantere, Alice In Chains-ove i ostale vedete ranih 90-ih. Poruka ove pesme mogla bi biti ta da Motley Crue poziva industriju i izdavačke kuće gde im poručuje: „bez obzira što nas više nećete, mi smo tu i možemo da budemo i jači i tvrđi i ozbiljniji od vaših novih ljubimaca, ako nam se tako hoće“! P.S. Mogli smo ovde da stavimo bilo koju drugu stvar sa albuma, jer su prosto sve vrhunske.
5. Hell On High Heels (New Tattoo 2000)
Rekli smo već da ne New Tattoo bio neka vrsta povratka na starom. Čak je i odabir producenta bio promena u tom smeru. Bob Rock koji je producirao nekoliko prethodnih zamanjen je Mike Clink-om koji je producirao Appettite For Desctruction. Hell on High Heels je bila je singl pesma u to vreme i po svom prizvuku mogla bi bez problema da se nađe na Dr. Feelgood albumu. Ima još dobrih poput ove na albumu kao što stu recimo Dragstrip Superstar, Fake, She Needs RnR i dr. Mick Mars je posebno bio srećan ovim izdanjem i povratkom na stari dobri Motley: „tokom snimanja albuma Personality #9 (prvi naziv za Generation Swine), terali su me da skroz promenim svoj način sviranja da sam imao utisak da sam najgori gitarista na svetu“. Velika je šteta što pesme sa ovog albuma ne sviraju i danas. Neće Tommy Lee jer nije bio tu da ih snima, jednostavno. Ko je gledao koncert Lewd, Crued and Tattoed iz 2000. zna o čemu govorimo.
4. Smoke The Sky (Motley Crue 1994)
Ovu pesmu biramo jer jednostavno ima najmoćnije rifove i najtvrđi vajb na albumu koji ceo sazdan od istih tih sastojaka. Šta se to puši na nebu u ovoj pesmi nalazi se u samom tekstu tako da to ne moramo da vam doslovce objašnjavamo. Motley su hteli da budu heavy to the max, i uspeli su u tome. Smoke The Sky je vrhunski primer da i najveći kritičari mogu da budu ućutkani u nešto više od tri minuta!
3. Afraid (Generation Swine 1997)
Top 3 dame i gospodo! Ovde stvari mogu da se postave na nekoliko načina, ali mi smo birali ovako. Afraid je ubedjlivo najbolja pesma sa oklevetanog Generation Swine albuma. Već smo rekli da su na njemu po svaku cenu hteli da budu ono što nisu i samim tim napravili nekoliko kardinalnih promašaja. No ipak, ovoj fenomenalnoj pesmi u kojoj NIkki Sixx peva svojoj budućoj ženi, plavokosoj Baywatch/Playboy plivačici, zvanoj Donna D’Errico, imamo perfektno spajanje starog dobrog Crue-a sa vrištavim Vince vokalima i novog alternativnog i uvrnutog vajba kojeg su se tako tvrdoglavo držali. Jednostavno su se sve kockice poklopile i zato ovu pesmu ne treba unapred osporavati samo zato što dolazi sa pomenutog albuma.
2. Hooligan’s Holiday (Motley Crue 1994)
Ako je prethodna stvar bila vrhunac albuma iz 1997.godine onda je na ovom iz 1994. to upravo pesma Hooligan’s Holiday. To su ti hitovi o kojima stalno pričamo. To je ono kad se sve poklopi i složi u jednu savršenu celinu. Takođe masivna i heavy, sa brutalno jakom ritam sekcijom i gitarama sa druge planete (možda sa Marsa), ipak se za nijansu izdvaja od ostalih upravo zbog toga što ima tu upečatljivost koja momentalno grabi, ne popušta i zakiva za dno. Prava je šteta što je Motley Crue sa ovako kvalitetnom muzikom zapravo tih godina doživeo totalni kolaps. Što zbog nasleđa, što zbog industrije, što zbog samih fanova koji jednostavno nisu ovo mogli da svare kao Motley Crue. Šteta je i što se ove pesme ne sviraju uživo makar ponekad na današnjim koncertima. Od strane benda ne, ali je zato John Corabi 2018.godine izbacio Live album na kojem je odsvirao sve pesme sa ovog albuma i koji morate obavezno da poslušate!
1.Primal Scream (Decade Of Decadence 1991)
Nažalost jedina pesama sa ove liste koju bend svira i dan danas. Ustvari, radi se o numeri koja je neizbežni deo svake plejliste u poslednjih 30 godina. I to nije slučajno. Još jedna sa pomenute „dekadentne kompilacije“, Primal Scream je verovatno najbolji primer toga kako bi Motley zvučali da se nisu posvađali početkom decenije. Pesma je sama po sebi ozbiljnija, malo mračnija i više heavy nego što se do tada radilo, što je početkom devedesetih uočeno kod većine bendova tzv glam metal scene. To je bio put kojim su mnogi nameravali da krenu ali su iz već dobro poznatih razloga bili sprečeni. U ovoj pesmi perfektno se prepliće Sixx-ov potmuli bas, Mick-ove moćne gitare, Tommy-ev vajb, a Vince je tada zvučao kao nikad u životu. Ona takođe ima i taj jedan sastojak koji kasniji radovi nemaju – zadržala je taj prepoznatljivi sleaze, koji je sa merom doziran. Da su napravili ceo album baziran na ovoj pesmi, sigurno bi nadvisio Dr. Feelgood u svim mogućim parametrima.
To je to. Najboljih 11 pesama grupe Motley Crue iz 90-ih po našem mišljenju. Očigledno nisu samo jurili plavuše, snimali kasete i propadali u sopstvenim porocima i nesrećama. Bilo je tu dosta dobre muzike i nije bilo lako odlučiti se za ovih 11. Mogli bi smo da napravimo i sledećih 11, kao neku drugu ligu, ako ove uzmemo da su prva. Ili još bolje da čujemo vas. Koje su vaše omiljene Crue pesme iz ove decenije? Pišite u komentarima ispod teksta, zanima nas šta mislite! Uz to ako vas zanima, poslušajte i epizodu podkasta u kojo smo rangirali sve Motley Crue albume.
Sign Up For Regular Updates From Junkyard World
